Fabrike radnicima

36

почео и код нас хватати корјена. И код нас се он већ почео увлачити у разне установе, у државни апарат и привреду, али ми смо тога свијеснн и зато смо већ предузели читав низ мјера да га онемогућимо. Ту нису довољне кампањске мјере, већ иепрекидна борба н васпитавање људи.

Лењин каже да је техничка и културна заосталост најповољније тло да бирократизам ухвати свој корјен, али он уједно каже и како је најлакше односно једино могућно успјешно се борити против бирократизма: ~ Борити се с бирократизмом до краја, до пуне побједе над њим, могућно је само тада ако све становништво буде учествовало у управљању. У буржоаским републикама то је било не само немогућно, већ је томе сметао и сам закон. На јбоље буржоаске републике, па ма како оне биле демократске, имају хиљаде законских сметњн које спријечавају трудбенике да учествују у управљању. Осим закона постоји још и културни ниво који не можеш потчинити никаквом закону. Тај ниски културни нџво чини да су совјети, који на основу свог програма треба да буду органн управљања преко трудбеника, уствари орга_нн управљања за радннке преко напредног слоја пролетаријата, а не преко маса трудбеника". (Лењин, том 24, страна 145, издање сабраних дјела, на руском.) То је због културне заосталости о којој Лењин говори и у томе је опасност бирократизације управљања.. ј

По Лењину, види се да бирократнзам двате нарочито тамо гдје је заосталост већа. Ове ријечи најјасније говоре о томе гдје морамо тражнти корјене бирократизма. Зар то не показује да бнрократизам цвате баш тамо гдје људи још нису свијесни својих права контроле и одлучне борбе против сваког би-