Fermenti i fiziologija

угљених хидрата који пружају највећу Физиолошку брзу употребљивост, Али треба приметити да и већина нижих животиња имају моћ“ пробирања алимента, а ипак оне имају јако развијену Ферментеку Функцију. Тај Факат стоји вероватно у вези с тим што се спорија активност мишића хладнокрвних животиња може да задовољи и угљеним хидратима који, услед теже сварљивости, спорије постају улотребљиви од мишићне ћелије.

Ова ретроградна еволуција Ферментеке Функције изгледа у еупротности са еволуцијом већине осталих Функција, које постају еве еложеније. Али у ствари оне воде ка истој последици, која је: већа зависност створа од извесних погодаба и у исто доба његова већа савршеност. Као год што=је у виших животиња које су постале хомеотврмне, стална температура тела постала једна погодба 5:86 дна пот за манифестацију живота, тако и у случају еволуције Ферментеке Функције којом смо се позабавили, угљено-хидратски алименат постаје јако ограничен и тиме створ постаје завненији од њега, али и Фивиолошки савршенији, јер пробраним алиментом уздиже се на виши етупањ Физиолошка Функција којој служи.

ХЛ. Ферментско прилагођавање (адаптација)

Ово питање стоји у вези са претходним о оволуцији ферментске Функције, јер је јасно да на ову мора утицати Ферментско прилагођавање. Несумљиво је да су се створови Ферментски прилагодили на алименат који је у њиховом домашају, јер је то за њих једна животна погодба, једна погодба постанка. Питање је само да ли се етворови могу за краће време прилародити Ферментеки на једно хемијско тело, тако да то прилагођавање падне у скепсриментални делокруг, на супрот Филогенијекој пдаптацији,

Рекли смо да извесне гљиве луче многобројне Ферменте, Да ли то лучење зависи у неколико од средине или нер Лучи ли тај организам увек све многобројне Ферменте и онда када ће према хемијском саставу средине многи остати без улогер На ова питања. одговарају неколико аката, Писјацх је констатовао ово: када се А5-– рета Шив-у да таква средина да за његову исхрану није потребан ни један Ферменат, — тада он не лучи ни лаб-Ферменат, ни казеазу, ни инвертин, већ само амилазу, Ако се пак Азрегдб из ансиг развија на раствору сахарозе, тада лучи инвертин али не лучи амилазу. Развијајући се на млеку Азрето из лучи лаб-Ферменат и казеазу. Друга гљива, Репге ит угаисит, на калцијум-лактату лучи само инвертин, на сахарози лучи инвертин али не лучи ни лаб-ферменат ни казвазу; на глицерину, Рете ши лучи опет инвертин али и амилазву. „Укратко речено, вели ОПисјаџх, код ове две микроскопске гљиве, производња термената у вези је са начином исхране“. То пе значи да гљива лучи