Filatelista

зива у разним каталозима, нити има вероватноће да ће се икада моћи до тога доћи. 5 ДА.

Једино што- би требали наши филате=

листи за први почетак да раде то је, да за боје уводе наше народне називе. На томе се ради већ одавна, зли се није постигао жељени успех, свакако због употребе страних каталога на првом ме сту, а затим због недовољне енергије да

избацују стране називе и да мењају оно што су научили из страних каталога. ВрJO често код врло лепих наших назшва

_ употребљавамо стране, највише немачке

навиве боја, па и њих често изопачене. Против тога се треба борити и филателистички савези треба да приме на себе ту дужност, да упућују своје чланове ла избацују из употребе стране изразе свуда, где имгмо своје.

СТЕВАН ВУЈКОВ

ХЕМИЈА И ФИЛАТЕЛИЈА

Какву везу има хемија са филателијом, то најбоље знају сами филателисти. Са хемиским процесима почиње, па се са њима и завршава израда марака.

За израду папира од целулозе потребан је читав низ хемиских процеса. У фабрикацији папира може се употребиTH сем дрвета обична, у практичном животу већ неупотребљива крпа. И за претварање крпе у папир такође је потребан низ хемиских процеса. Међутим, овом напису није сврха да говори о преради старих крпа и дрвета у папир, већ о преради готовог папира у марке; значи свјрха му је да у кратким цртама покаже технику штампања марака, и то технику која је најчешће заступљена и која се највише (налази у употреби, А сем тога још пар случајева практичне примене хемије у филателији.

Као један од најстаријих начина штампања марака сматра се литографија или штампање помоћу камена — каменотисак, Овај начин је пронашао А. Сенефелдер у Минхену. Тај је начин у правом смислу хемиско штампање, а састоји се у томе, што се. узимају плоче соленхофског шкриљца, на коме се даље ради до готове марке. Солепхофски шкриљац је кречњак са врло ситним шупљикама, што је баш и добро, јер лако може примати воду и маст. Штампарска боја, која се употребљава за штампање марака, у главном се састоји од фирнајса, ланеног уља и чађи, Када се на углачану литографску плочу изради цртеж марке помоћу штампарске боје, боја ће продрети у шупљике камена и тим изпрадити места, која трајно примају боју и штампају, Да би места, која не служе штампању, остала чиста, необојена, плоча се мора превући воденим раствором гумпарабике, којој је

додато нешто азотне киселине. Раств ор гумиарабике продире у камену плочу

свуда, где нема боје, јер се боја, која се налази на плочи ради штампања марака, не меша са раствореном пумиарабиком. Дејфством азотне киселине ради се на местима, која ће се штампати — кречни сапун, који се при раду кваси, а на местима која. су чиста и не штампају се, ствара се бавна калцискогумена со, која је нерастворљива, али има особину задржавања воде. Ако се сада, пошто се сувишна гумарабика пере, премаже камена 11042 штампарском (бојом помоћу ваљка, боју ће примати само цртеж,-а не п навлажени делови плоче. Зато се при штампању камена плоча мора непрегтано влажити.

Сенафелдер је још покушао да место камена употреби цинк, али тај начим штампања, који се назива цинкографија, усавршен је тек доцније. У новије време употребљава се место цинка лим од алуминијума и тај се начин штампања назива алграфија, H овај начин штампања није ништа мање интересантан од камено тиска. Поред ова два начина штампања наилазимо још и на друге, као бакротисак, челикотисак и офсет штампу. Код офсет штампе карактеристично је то, што се слика марке преноси са цинканог на гумени ваљак, па тек са њега на папир. — Толико о примени хемије у штампању.

Мора се признати, када неко од нас види неку марку у ружичастој боји, а зна да је та марка жуте боје, да ће бити изненађен и зачуђен. — Прва мисао је да је то неки специјалитет настао грешком при штампању, које филателисти веома цене. Марка, која је стварно тако погрешно отштампана у другој боји, претставља скупоцен филателистички објекат. Али, поред тих ретких, случајних грешака при штампању, постоје такве „грешке“ изазване вештачким путем. Промене боја изазване вештачким путем, ако се та промена нарочито не назначи, него намерно