Filatelista
њем или, у противном, смањењем њиховог броја повећава се или смањује њихова цена.
У сваком случају при набавци куповином или заменом, као и при продаји, најбоље је држати се својих филателистичких удружења, а не заборављати оглашавање и преглед огласа у листовима, па ће се на тај начин најбоље и једино моћи доћи до
познавања вредности марака и других по-
штанских вредносница. Код нас, у Југославији нема трговина
са маркама, већ постоји само државно тр-
говачко предузеће _Југофилателија“, која се бави предајом марска По денама свога каталога; цене се не одређују према понуди и гражњи, дакле не мењају се.
Још да поменемо и марке са врло јевтиним пенама, које се продају по трговинама у пакетима по броју или по тежини; то су најобичније врсте марака, које се
-
ДРАГАН НОВАК
ди
__ најчешће употребљавају за франковање по-
штанских пошиљака; њих има тако много, да се само најбољи примерци одаберу и
продају на комад, појединачно или у сери--
јама; све остале иду у пакете (по броју) или се продају по тежини, на кило, због чега се за њих одомаћило немачко име „киловаре“ тј. роба на кило; Хрвати су за њих усвојили име „количинке“. — На тај начин продају своје употребљене марке и поштанске управе — као „шкарт, — како смо напред рекли — у пакетима по тежини, где се може наћи и бољих комада, јер код њих по правилу, HČ треба да се врши претходно пробирање.
трговинама пак нуди се роба на кило у пакетима обичним и са _непробраним“ материјалом, као и у „мисионарским“ лпакетима са маркама прикупљеним по верским мисијама и другим удружењима и установама.
Пригодне марке изложбе у Бањој Луци из 1942 r.
без слова „Е 1“
У каталогу „Југофилателије“ за 1950 г. налази се на стр. 141, иза броја 84 ова напомена: „Постоје комади без „Е. |.“ и са знаком пртача“. Свакако је та напомена у оваквој стилизацији доста незгодна, јер може неупућене сакупљаче завести, да се ради о некој особини или погрешци, која је настала за вријеме штампања те марке и да је она пормалним путем дошла у промет са нормалним маркама. Стварно се ради, да се послужим жидовским жаргоном, о обичној „махлојци“, коју су удесили неки филателистички спекуланти у вези с 0с06љем у штампарији. Кад је дошло до несретне окупације и кад је под патронатом Хитлера и Мусолинија основана Ендехазија, нашли су неки филателисти — спекуланти везе у штампаријама, у којима су се штампале марке. Поштанска управа је и сама јачала спекулацију тиме, што је дала за т.3в. репрезентативне или министарске албуме правити у тим штампаријама бројне пробе боја, тиска, зупчања итд. Спекулација је знала добро да ће за такве ствари наћи муштерије у редовима оних сакупљача, који некритички купују све што им дође под руку. И имала је зато рачуна, да се умијеша и да мимо све контроле и она дође до материјала, који је наравно риједак и боде сакупљаче у очи.
У том амбијенту породила се и пригодна марка за филателистичку изложбу Бањеј Луци без угравираних слова ЈЕ 158. Посве je сигурно, да се у доба пуштања те марке у промет (13. МЕ. 1942.) није зна-
ло за ту „особину“. Продајни арци од 10Х 10100 комада имали су у свом саставу само нормалне марке. Сакупљачи су знали само за знак цртача и неке незнатније погрешке плоче и за особине, које су прављене службено за министарске албуме. Кратпо вријеме прије ослобођења осванули су на тржишту арци, у којима 9. и 10. марка нису имале угравирана слова „ЕР. 17, као нека нарочита ријеткост. А како се то већ дешава, ријеткости је одговарала и цијена! Разумије се да је та ријетка 0собина бацила у позадину ријеткости из ал-
бума, као нпр. измијењене боје. Оригинал_ни папир, боја, зупчање и гума, само што
су у штампарији „случајно“ погријешили код 9. и 10. марке! Наравно, погрешка је опажена у почетку штампања и исправљена. Погрешних арака нема много и тешком муком успјело је из макулатуре спасти неку малу количину да би усрећили специјалне сабираче. Кад сам се интересовао У штампарији послије ослобођења о постан· ку те погрешке, одмахнуо је један намештеник руком, те ми рекао у смијеху: „ЕХ, да ви знате, тко се све мијешао у току израде марака и шта смо све правили, ви би зинули од чуда! На моје питање о контроли добио сам одговор: „Па то се све дешавало иза леђа контроле или је и контрола добила свој дио!“ Кад човек данас листа по већим специјалним збиркама бивше Н.Д.Х. види стварно, колико је тога направљено мимо службене производње за албуме.
177