Filatelista

штампарској плочи. Готова марка мора би- .

ти израђена тако, да најлепши утисак чини _ онда, када се посматра голим оком, без повећавајућег стакла. (Ово правило мора увек имати на уму и сликар и гравер.

Кад је у питању штампање марака у књиготиску, могу се изабрати само најједноставније слике. Нарочито лоше испадају у књиготиску пеизажи — предели. Иримери: авионско издање 19834 г., спомен марка 1945 г. (манастир Прохора Пчињског), авионско јадање 1947 г. Поучан пример налазимо између марака Швајцарске, где су штампане слике истих предела у 1984 г. У књиготиску, а 1936 у гравури; у колико прво издање, у књиготиску, није привлачно, у толико је друго издање, у гравури, право ремек дело. Стога све државе, а и наша, постепено потпуно напуштају штампање марака у књиготиску и каменотиску и прелазе на гравуру и хелиогравуру, као на начине штампања много савршеније.

Код хелиогравуре уметник — сликар има више слободе, јер се штампарска плоча израђује фотомеханичким путем и овај начин штампања допушта најосетљивију градацију сенки, као и најфинију репродукцију детаља цртежа. Код гравуре рез за штампарску плочу се реже руком и уметник — сликар је упућен на сарадњу са гравером, који, ако није довољно вешт, може лако да поквари уметнички изглед марке. Као пример неуспеле гравуре може се навести авионска спомен марка за Л. Кошира 1948 г., а као пример успеле гравуре издање од 1950 године, поводом прославе | Maја. Посебну врсту чине следећих наших 5 серија: издање од 1948 поводом атлетских игара, издање исте године са грбовима, од 1949 поводом смучарских летова на Планици, исте годиче поводом петогодишњице НР Македоније-и исте године поводом 75годишњице Свет. пошт, савеза. Ове марке су штампане на један за филателију неуобичајен начин: у ецованој гравури са употребом растера. Предност овог начина је фотомеханичка израда плоча, при чему потпуно отпада ручни рез резбара, што у осетној мери скраћује време израде плоче и смањује трошкове израде. Недостатак овог начина је обавезна употреба растера, што има за последицу мутан, нејасан и нерељефан изглед слике марке. Нацрт слике за овај начин штампања мора бити јако контрастан. Код марака у гравури, чија се плоча реже руком, немогуће је утврдити ко сноси одговорност за графичке мане, да ли сликар, који је створио слику, или гравер Графичке недостатке налазимо на свима маркама издања из 1950 поводом ваздухопловног слета, где је небо неприродно приказано. Код новог издања франко-марака налазимо исто тако неприродно приказано небо и сувише јаке контрасте између светлости и сенки. Све ове супротности гравер би морао, ублажити, односно исправити, H-

"сто тако као и неуспеле бројке код марака

од 7, 12 и 20 дин. и деформисану ногу сељанке на марпи од 20 дин.

Услед нарочитих особина сваког начине штампања не може се препоручити, да се цртеж слике марке, припремљен за један начин штамнања, употреби за неки друге начин штампања. Пример: одлично успели цртеж Маршала Тила намењен за израду у гравури издања 1950 г. поводом прославе. 1 маја, који је био употребљен за израду клишеа у књиготиску за штампање поштанских с коверата масовне потрошње Истина, цртеж је ипак донекле измењен. али недовољно: цео цртеж морао би се потпуно прерадити према техничким могућностима књиготиска.

Боје. Утицају боје на уметнички изглед. марке придаје се обично мањи значај него што стварно. заслужује. Треба извршити упоређење марака ол 6 и 9 динара са сли– ком партизанке издања 1945 са маркама ол. 2,50 и 8 дин. истог цртежа. Видеће се прве две су успелије од других двеју. Има пртежа: који захтевају интензивне и затворене боје и имали би лошији изглед у отвореној и дискретној боји. Неке боје треба у опште избегавати, нпр. жуту, и у место ње употребљавати неранџасту или црвено-неранџасту. Уместо црвене боје препоручује се употреба- кармина или цинобера. Али, употреба боја или тачније њихових нијанса за– виси и од начича штампања, јер је сваки начин мање или више везан за одређен квалитет боје. Нарочито велике могућности пружа нам хелиогравура и офсет штампа, код којих се иста марка може штампати са две или више плоча у истој боји, али разних нијанса, што обично чини веома леп утисак. Примери: два издања из 1945 са ликом Маршала Тита, изведена у двобојној хелиогравири и издања из 1948 поводом УМ конгреса КПЈ, штампано у тробојном офсету. Код вишебојног штампања треба бирати боје, које су међу собом у хармонији и избегавати оне које не хармонирају, као што је случај код следећих примера: марке од 1 и 1.50 дин. од издања 1932 поводом веслачког шампионата, марка од 0.75 д. издања 1936 поводом прославе Николе Тесле и авионска марка од 1 дин. издања 1947. Код вишебојних марака треба усклађивати поједине боје са појединим деловима цртежа, а не тако како је урађено на авионским маркама издања 1947 год. где је код вредности од ! д. небо м море црвено, а код марке од 2 д. земља је плава. Овака расподела боја не чини уметничкн утисак. Марке штампане у већем броју боја изгледају немирно и шарено и не чине хармоничан утисак. На пример доплатна марка од 0.50 д. са Косовском девојком издања 1938 г. и издање 1946 г. поводом прве омладинске пруге. Избору ни– јанса треба поклонити нарочиту пажњуСасвим је ружна црвена боја издања не-

180