Filatelista

потреба и душевне хране; а са постепеним сређивањем прилика у земљи рађала се и жеља код остатака српских филателиста за оживљавањем филателије, која је у часовима одмора могла. донети уморним трудбеницима разоноде са снажним просветним утицајем.

ПЏосле дугих и тешко преживелих дана, после 7:/, година угушеног правог Филателистичког живота, на дан 22 августа 1948 године основан је Савез филателиста "Србије од малог броја сакупљених пријатеља филателије.

И још првих дана већ се помишљало и на покретање часописа, али се ипак морало најпре порадити на прикупљању чтанетва: па кад се после годину дана број чланова попео на две хиљаде, одмах се приступило остварењу опште жеље — издавању часописа.

Око часописа се прикупио најпре мали број старих филателиста (А. Петровић, Остојић, Манжелеј, Архангељски, Вернер, Цизел, Мрђа, Чубински), а убрзо затим и нови сарадници (Б. Новаковић, Д. Новак, Љ. Михајловић, Деља, Р. Петровић, Д. Раичевић, Р. Аћимовић, И. Харашлић, Б. Мазаловић, Христов и др.), а 1951 године ступа у коло сарадника и наш претседник Ж. Ђорђевић.

Радило се вредно и без предаха. Материјала је било у изобиљу. Број за бројем се низао сваког месеца. Величине „Филателисте“ за годину дана достизале су и преко 400 страна (1950 и 1951 године). Лист је задовољавао потребе не само филателиста у НР Србији и стекао признања у осталим републикама Југославије, већ је био добро оцењен и у иностранству (например у Белгији у Балас-Магазину).

Али већ 1952 године лист почиње да

скупоће материјала и радне снаге у штампаријама, те се године почиње с издавањем двоброја, — да се идућих година више и не враћа на издавање сваког месеца.

Борба ca тим тешкоћама води се непрестано, па и данас. Они који су се у тој борби умарали, повлачили су се; остао је само мали број сарадника, који са непромењеним еланом делују и држе лист на завидној висини.

После, пет година излажења један члан Савеза филателиста Србије резимирао је мишљење чланства у једном чланку у „Филателисти: „Филателисти наше републике могу са задовољством да констатују да је „Филателиста“ са успехом и часно вршио своју улогу организатора и пропагатора српске и југословенске филателије и верно изражавао тежње и стремљења филателистичке организације Србије и свих филателиста Југославије. „Филателиста“ је свакад високо држао заставу братства и јединства наших народа-и непоколебиво стајао на линији изградње социјализма у нашој земљи. Наша социјалистичка стварност и све значајне манифестације друштвеног, политичког и културног живота наше социјалистичке заједнице биле су видно обележене на првим страницама. нашег часописа. „Филателиста“ је без компромиса водио борбу да југословенска филателија за= добије оно место међу културним У ру= штвеним дисциплинама, које филателији по њеним племенитим, културним и васпитним циљевима припада у савременим друштвеним заједницама. Странице „Филателисте“ биле су широко отворене свим · фФилателистима Југославије. Поред веома значајнот доприноса у развијању наше филателистичке мисли, у богаћењу и попуњавању историске фи-

лателистичке грађе, у подизању нивоа стручности младих филателиста за овладавањем _ стручном _ филателистичком проблематиком. „Филателиста“ је нарочито последњих година, био носилац јавне филателистичке дискусије о актуелним проблемима развитка и омасовљења _Филателије у нашој земљи. „Феилателиста“ је водио иницијативу за шире третирање. проблема филателије као друштвеног проблема за који је заинтересована читава друштвена заједница. Тиме је „Филателиста“, без претеривања речено, постао водећи фипателистички часопис у земљи, а но обиљу и квалитету материјала који је обрађивао и доносио, стајао је досад далеко испред многих страних филателистичких листова и часописа.

Иако је часопис, борећи се са разним

се бори са финансиским тешкоћама и са тешкоћама, сужавао свој обим, ипак сарадницима. Због тешко савладљиве квалитетно није падао. Он је свој задака 166 ~