Filatelista, Sep 01, 1974, page 23

štampa kod ove karte je često razlivena, sa većim ili manjim mrljama na vrednosnoj oznaci ili kod natpisa

Poznati su primerci kod kojih su vertikalne linije oštećene i duge samo 76 umesto 81 mm. (doplata 50%). :

1965. Dopisne karte za unutrašnji saobraćaj; vrednosna oznaka i natpis isti kao kod karte br. 86, samo u promenjenoj boji i na bledo krem kartonu.

92) 15 dinara, plavozelena na bledo krem kartonu. . . 3— 3—

Poznati su primerci na grubom crvenkastom kartonu. Navedena cena odnosi se na primerke bez dolepljene marke od 5 dinara. Dofrankirane karte vredne 50% manje. он"

Na dan 1. avgusta 1965. godine povišena je poštanska tarifa za dopisne karte u unutrašnjem saobraćaju na 20 dinara.

* * *

1965., decembar. Povišenje poštarine; dopisne karte za unutrašnji saobraćaj sa vrednosnom oznakom od 20 din. sa motivom Jablanice; nacrt i rez T. Krnjajića, knjigotisak Zavoda za izradu novčanica u Веогтади.

93) 20 din., plavičastozelena Молио напишите =_ а. . 2— 1,50

Кеуајуасјја dinara Која је izvršena 1965. ргошттокоуаја је 17davanje poštanskih vrednosnica sa oznakom u novim dinarima. Stare poštanske celine ostale su još jedno izvesno vreme u opticaju da bi konačno bile povučene 15. februara 1968. (kat. br. 65—84), odnosno 30. juna 1968. (kat. br. 85—93). Sve vrednosnice u novim dinarima važe neograničeno.

Promena valute: 100 starih dinara = 1 novi dinar ДОПИСНИПА — РОРЗУМСА 020 71 « | ~ ПОШТЕНСКА КАРТИЧКА i = то NP: Po: NOO B Ke e LD бо Бал

1966., mai. Promena valute; vrednosna oznaka sa motivom Jablanice u novim dinarima; slova u natpisu veća, istog tipa kao kod br. 87 (klarendon antikva); dužina prvog reda natpisa i rastojanje natpisa od vrednosne oznake, vertikalnih razdelnih linija i adresnih linija variraju; nacrt i rez T. Krnjajića, knjigotisak Zavoda za izradu novčanica u Beogradu.

94) 0,20 dinara, karton krem boje a) zelena (19667) O . . . . 0 10 0 . . 1,50 0,80 b) plavičastozelena (1967—68) МИ и Ен, 2— 1,20 U zavisnosti od dužine prvog reda natpisa i njegovog rastoja-

nja od vrednosne oznake, vertikalnih razdelnih linija i adresnih linija, mogu se razlikovati više varijanti.