Filatelista

Geneza manipulativnog postupanja sa poštanskim pošiljkama u obnovljenoj Srbiji (1804-1840) 5 _—_—Н_______-___-м_- NNV www auuu uu im uuu | datum otpremanja (ekspedicije). Razlog ovoga je, pretpostavljam, nepostojanje norme prenošenja (vreme/distanca) i samim tim niti definisane vremenske obaveze, od polaza do isporuke pošiljke, za tadašnju organizaciju prenošenja pošte. Žato verujem, da je pojava prvih upisanih datuma polaza i prolaza pokušaj uvodenja prvih obavezujućih normi (čas/distanca) za prenošenje zvaničnih pošiljaka.

Na osnovu sačuvanih objekata može se zaključiti da su primaoci po prijemu i otvaranju pisma redovno (ređe spolja) upisivali datum prijema i broj protokola primljenog pisma.

Usled povećanja obima prenošenja ı učesnika sa pravom korišćenja organizovanog prenosa, nastala je potreba za propisivanjem pravila komunikacije sa zvaničnim pismima. U tu svrhu doneta Je Uredba, 29/6/1835.god. (Zbornik zakona, knj.30, str.75), kojom su propisani vidovi zvanične korespondencije i određeni učesnici sa pravom korišćenja (prethodno citirano). U okviru donete Uredbe nalazi se i forma upisa naloga za sve vidove korespodencije u “Zvaničnoj Pošti”. Na prime, propisana forma upisa naloga za zvanično pismo-raport, citat ız Uredbe:

785. Forma raporta jest ovakva:

1, na adresu piše se titula, nadležatelstvo ili ime i prezime lica, kom pismo ide. Ispod ovog s desne strane od pole piše se čin, i zvanije, ime i prezime lica ili nadležatelstva, od koga je raport, s leve strane tekuća numera, ispod ovoga mjesto, kud pismo ide.“

(2) Po pravilima o postupanju sa poštanskim pošiljkama, koje su sprovodile srpske sanitarne institucije: karantini, sastanci ı lokalni sanitarni kordon.

• Karantini i sastanci u funkciji sanitarne ustanove

Zaštita pojedinih država od zaraznih bolesti vršena Je organizovanjem sanitarnog kordona na granici prema teritoriji sa koje Je pretila opasnost prenošenja zaraze. Duž granice postavljane su oružane straže sa zadatkom da spreče bilo kakav prelaz, onaj ko Je želeo da pređe upućivan je na granične putne prelaze, gde је država formirala ustanove opremljene-osposobljene za vršenje sanitarnog postupanja za ljude, robu, poštu... ı jedino po obavljenom tretiranju prolaz je bio dozvoljen.

Prvi srpski sanitarni kordon na granici sa turskim zemljama, postavljan je i radio tokom 1831. godine. Povod je bio pojava kolere u Turskoj ı Vlaškoj, prestankom opasnosti od prenošenja zaraze kordon (tzv. privremeni) biva ukinut iste godine. Krajem 1836. godine ustanovljen je stalni, koji radi bez prekida do ukidanja, smatra se 1865. godina. Činili su ga, pored oružane straže duž granice, pet stalnih ustanova karantina ı osam sastanaka postavljenih na graničnim putnim prelazima ız turskih zemalja.