Filatelista

62

ја politiku ovako učestalih izdanja koja idu samo u onaj grad odnosno region koji nešto slavi, obeležava ili održava kakvu manifestaciju. Masovni koverat, kaoi svako drugo izdanje ZJPTT je jugoslovensko izdanje i treba omogućiti njegov plasman, makar u minimalnom obimu, u svim poštama u zemlji. Ili, bar u okvirima republike koju poštansko preduzeće kao naručilac svojim uslugama poslovno pokriva. Zašto neko unapred veruje i tvrdi da za narod u Kikindi nisu interesanine proslave i jubileji Nikšića?

Najzad se dogodilo i međurepubličko razdvajanje po pitanju poštanskih maraka. Posle dužeg vremena i upornog insistiranja Pošte Crne Gore, Zajednica jugoslovenskih PTT je prihvatila da su različite tarife za obično pismo i dopisnicu, preporučeno pismo 1 pismo za inostranstvo – sve za prvu stopu težine do 20 grama, u Crnoj Gori i Srbiji, dovoljno opravdan razlog da se redovne poštanske marke za ove usluge štampaju sa identičnim crtežom i tekstom, ali u različitoj boji. Time su neke jugoslovenske marke postale isključivo crnogorske, a neke opet takođe jugoslovenske, samo za upotrebu u Srbiji.1 bez obzira što sve nose na sebi tekst “pttJugoslavija”, ne mogu se koristiti na celoj njenoj teritoriji.

Od 25. jula u Crnoj Gori su u upotrebi marke sa oznakama “A”, "R"i E" sa identičnim crtežom ali u izmenjenim bojama. Marka “A“ (Miroslavljevo jevanđele, XII vek) štampana je u pruskoplavoj boji, u tabacima od 100 komada. Za sada u tiražu od dva miliona komada. Marka “R" (stilizovan prikaz predaje pošiljke) štampana je u bordo boji, takođe u tabacima od 100 komada, a u tiražu od 320.000 komada. Najzad marka "E" (četvorojevanđelje iz Peći XIV vek) štampana je višebojno, ali je sama oznaka slova “E” u kobalt plavoj boji. Zbog formata, štampana je u tabacima od 50 komada, koji za razliku od prvobitnog jugoslovenskog izdanja, nisu numerisani. Tiraž ove marke je 260.000 komada. lako četvorobojna, štampana je na 70-gramskom papiru predviđenom za taksene marke, što je omogućilo da se štampa brzo i relativno jeftino odradi.

Pošta Cme Gore je putem plakata, letaka, obaveštenja u sredstvima javnog informisanja obnarodovala ova tri izdanja i uputila korisnike poštanskih usluga da dosadašnje jugoslovenske marke sa ovim oznakama od 5. avgusta 2002. godine ne mogu biti više u upotrebi na teritoriji Crne Gore. Sve zalihe tih maraka vraćene su izdavaču.

Upravni odbor ZJPTT je smatrao da je inicijativa Pošte Crne Gore za ovakvo izdanje opravdana jer se zasniva na podacima o bitno različitim cenama tarifa koje ove marke podrazumevaju u dve republike. A te cene, odnosno tarife izgledaju ovako na dan 9. jula 2002. godine, kada se o tome i odlučivalo. Za pisma i dopisnice prve stope težine do 20. grama u Srbiji 7,00 dinara a u Crnoj Gori 0,13 Eura, preračunato u dinare – 7,85 dinara, što ukazuje na bitnu razliku od 0,85 dinara, odnosno 0,014 Eura. Za preporučeno pismo iste težine, takođe u unutrašnjem saobraćaju, u Srbiji je tarifa 21,00 dinar, a u Crnoj Gori 0,39 Eura, tako da je ovde razlika 2,56 dinara, odnosno 0,042 Eura. Za običnu pismonosnu pošiljku prve stope težine u međunarodnom saobraćaju, tarifa u Srbiji je 28,70 dinara, a u Crnoj Gori 0,51 Euro, a razlika je 2,11 dinara, odnosno 0,035 Eura. Ovakve cene u Srbiji važe