Francuski romantičari i srpska narodna poezija

а

и које Илирија броји на стотине“. На жа-,, лост, он не помиње имена тих људи, али у његовом делу има трагова да је, бар по! талијанским изворима, тражио објашњења о том мало познатом словенском племену, и целога живота показивао је симпатија према. илирском народу и уважења према његовој књижевности. | У Илирском Телеграфу, у временуод 1

априла до 20 јуна 1813 године, изишла су четири његова чланка о Словенској Ккњижев носши; роман /ован Збогар дешава се у Илирији; уз приче Смара иду неколико, илирских песама, Госпођица де Марсан носи трагове његова борављења у Илирији!.

Хронолошки су на првом месту ЛЕ

о Словенској Књижевносши, који су пи-

1 То бављење вампиризмом донео је Нодје из наших крајева, где су га та веровања јако занимала. У „Белешци о вампиризму“ има подужи навод из Дом Калмета Списа о Привиђењима. (1751) о вампирима у околини Београда. МадетогхеЏе де Магзал, која је изишла 1832, јесте једна љубавничко-завереничка историја, идила по сред карбонарских борби противу Наполеона. Писац се осврће на „дуге жалове Илирије, у пределима једва познатим од песника и научењака“, ва поетска села Морлака и примитивних племена Црне Горе, рушевине Поле, чудновате планине далматинске, историјске обале савске.