Francuski romantičari i srpska narodna poezija

УП ИЕ

== АЕ

споредних и прикривених, помоћних дела. У Гуслама се налазе очевидни трагови из Романцера, из шкотских балада; поједине песме су обрађени предмети или какве бретањске легенде, или киргизске песме из Бухаре, или грчке народне песме, или Вергилијеве сценео Орфеју и Евридици, или одјеци из дела доктора Валтазара Бекера о мађији. Г. Кејаћеу, у Еоггејсп Опапеју Еемјеу, (свеска за јун, 1828), у оцени Гусала, тврди да песма | Ашђерте ае Уешко подсећа на Кинеско Сироче, [е5 бгауез НеуФидиез опомиње на Уголинову исповест у Дантеовом Паклу, а Морлак у Млешцима на четрнаесту Геокритову идилу. Тлзте ђа!аде де 1а поб!е броизе 4! Аззап-ада узета је из Фортиса, и Мериме каже да се служио и српским оригиналом, који му је од речи до речи преводио један Рус, и чак исправља неке грешке у које је Шарл Нодје пао, преводећи исту песму.

Што је најзанимљивије, што Мериме никада није признао, то је да је последња балада Миосћ Кобшесћ, коју је тобож писао један сувременик Милошев, и коју је открио у париској библиотеци гроф