Gajenje male dece

тб

та је храна била гора од крављег млека. После 49 дана кучићи су се разаично развили; ако узмемо псетанце које је храњено за то време мајчиним млеком, оно је било тешко 1,54. а храњено жуманцетом било је тешко само 0,70. Важнији је за нас рад Цезара Белучи, о коме смо узгред поменули још у уводу. Белучи је хтео да одреди доброту вештачког хранења п чпнио је у том смислу огледе над самом децом. Он је дошао до овог закључка: 1) сви начини вештачког хранења — млеко кравље, млеко козје (и непосредно из вимена), кокошпје млеко Молешота (јаје размућкано у води) и вештачко млеко Либихово много су гори од природног храњења; 2) у колпко је дете млађе у тодико теже сноси вештачко храњење. Из свега видимо да је вештачко храњење од рђавих последица за здравље дечије, п да је животињско млеко најбоље после млека матере. п дојкиње. Децу су хранили магарећим, козјим, овчим, а најчешће крављим млеком. У књижевности налазамо да су и кучке дојиле децу. Ово је дало повода 1џознатом хемичару Симону да исопта кучкино млеко у намерп да види: да ли оно може заменпти мајчино млеко; алп се уверио да се млеко кучкино тако јако разликује од мајчиног млека, да је напустио своју намеру. Овакав његов закључак је сувише смео; он је изгубио из вида да се његова кучка хранила месом; женскиња пак, чије је млеко упоређивао са кучкиним, хранила се сувише рђавом храном: кромпиром, хлебом и кафом. После толиких доказа нико ваљда не ће споршти, да састав млека зависи од хране, што је потврдио и сам Симон над млеком г-ђе Крист, коју је он огледа ради добро нахранпо два пута месом и свагда се млеко мењало. Посматрања доктора Жуковског у васппштном заводу у Москви показују, да се у почетку поста смањују у млеку матера и дојкиња масне материје, да се за тим поступно увећавају п најзад их има у млеку онолико колико обично у мрене дане. Ово