Gajenje male dece

—' сл

децу више сатире каша него ли све остале болести. Енергично су се борили против каше и Делерже и многи други али при свем том кашу још ништа није истиснуло из јеловника дечијег. О овоме су занимљиве речи Пајна, који је сам хранио арорутом свога сина десет година, и који је „непрестано био кењкавс и убио сув као скелет»: и при свем том писац наводи ове речи као доказ да треба децу хранити биљном храном. У последње време непосредно је огледима доказано, да младунци свију животиња па и човека не могу да варе биљну храну, јер њихов поджелучни сок (панкреас) не може да свари штирак, кога има много у биљној храни. Шмид, Бидер, Шип и Шифер доказали су да пљувачка детета п животиња не може да претвара штирак у шећер, или ако га и претвара, то врло мало; с тога давати деци биљну храну у првим данима живота значи набијати им желудац храном, коју он пе може да свари, па дакле ни да усвоји..

Колика је опрезност потребна у вештачком храњењу можемо видети и из огледа над животињама. Доне је одбио кучиђе од матере, и једно је хранио крављим млеком друго месним буљоном, а треће је оставио да сише мајку. Последње је напредовало, а прва два су губили од своје тежине, Још су занимљивији огледи Делабара сина. Његови кучићи, које је хранио вештачки, добили су у петом месецу пролив, бљување и најзад су цркли; кучићи пак, који су остављени код матере, развијали су се нормално. Жјоли је хранио псетанца вештачки и дошао је до истих резултата. Од свију одбијених кучића најбоље се развијало оно, које је храњено крављим млеком, но и опо је првих дана, прве недеље, слабило и после 6 дана постало је теже само 41 грам, а кученце остављено код матере отежало је за то исто време 353 грама, Жоли је покушао да храни псетанце жуманцетом кокошињег јајета помешаним са буљоном и млевеним, туцаним двопеком, па и