Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

9

Русија главни циљ српских калуђера и родољуба, који су у њој тражили помоћи за српске задужбине, утехе у тешком робовању и наде на ослобођење од Турака. бог неповерљивости према странцима подвргавани су на граници Русије испрпном испитивању сви путници, па и Срби. Њихови одговори били су за Русе прве информације и о географији Орпских Земаља.>) Тачности у њима не би се смело тражити. пошто ву биле политички тенденциозне. Русију су посећивали сви православни турски робови, али су једини Срби долазили с јасним политичким плановима, и очајним молбама да Русија васкресне српску државну самосталност. Према тој главној, великој српској сврси угађани су и извештаји о Српским Земљама, који су испадали веома различити. Једни су м“ слили, да је ради руске милостиње и брзине руске помоћи добро описивати српске крајеве што црњим бојама, док су други у небо дизали лепоту и плодност Орпеских Земаља да би намамили Русе да их што пре ослободе; преовлађивали су. рекао бих, извештаји у којима су српске области и одвише светлим бојама приказиване; тако се постизавао и јак контраст између природног богаства и лепоте Орпских Земаља и беде у коју су их Турди увалили.

Сами Руси су започели своје географско упознавање Српских Земаља, преко Црне Горе, с којом су ступили у политичке интимне везе 1711. год. Но и то је знање било непотпуно и површно. Због тога су руске власти саставиле низ разборитих питања за владику прногорског Василија Петровића, о његовој земљи и људима у њој, на која, је он требао дати тачне одговоре.л=) Он их је и давао, али у дрским мистификацијама. од којих је једна штампана као његова Историја о Црној Гори (1754), где је добар део географске садржине.) Но тај је баш најгори, како је већ калуђер Теодосије Марковић, бивши сатрудник Василијев. и открио руским властима и прогласио сва, обавештења владике Василија као смишљену превару.)

28) Мурављевђ А. Н. Снош нја Росеји сљ Вогтокомђ по дбламђљ дерковнетмљ. [ (1858) и 1 (1860); Лимштришјевић С. Прилози расправи „Одношаји Пећских патријараха с Русијом у ХУП веку“ у Гласу ТУШ и |Х, Споменик, ХХХУШ (1900), 59—84;: Документи који се тичу односа између српске цркве и Русије у ХМГ веку, Споменик, ХХХ!Х (1908), 16—42: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, Споменик ЛП (1922).

м) Толић Ј. Н., О историји Црне Горе црногорског митрополита Василија Петровића, Годишњица, ХХШ (1904), 60—61.

1) Пешровичњ В., Истора о Црном Гори, друго издање: Летопис Матице Српске, 68 (1843), 1—27.

16) Томић Ј. Н., Митрополит Василије Петровић и ми:ија пуковника Пучкова у Црној Гори 1759 год., Глас, ХАМ (1914), 7—11.