Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

16

зовомвш Ерцеговина, и тамошнвихљ рбкђ, Bb перо намљ сказа 1803. и 1804. года два кратљ слоду вљ Росспо и обратно прохода“. 2) Примедбе на овај спис: „Примбчаниа ApxiMaHдрита Григор: Благшвћшенскагш близБ Рудника вђ Сербји“. 3) „69 рбкахђ и предблахљ ID Сербмн кљ востоку поредљ Дунава во Булгарги проходшце, малог начертанје, сказа ми Г. Анастаст Дрохна, родиввшса вљ Болгарји вђ мђстђ Враца, Болгаринљ и Хргстнинљ, 18. Апрјллја 1804. года“. 4) Турша европеиска раздћлена е на различне губернје или пашалгке: коихђ знатнећши су слбдаоцшџи:...“ 5) Опис неких река, места и планина у Србији.“) Сва су ова обавештења важна и највећим делом потпуно тачна, али су сасвим фрагментарна и нису могла задовољити велико интересовање за Србију, које је врло нагло расло од Кочине Крајине и Карађорђева устанка.

Најбоље се види, како је географско внање о Србији било бедно по Соларићеву Земљопису, око кога, су се својски трудили он и Доситеј. Из предговора Земљопису види се сасвим лепо, како су обојица имали тачно схватање о важности географије, али им оно није помогло да напишу потпуну и поуздану географију најмилије им земље.о=) У огромном Земљопису одељак о Орбији савим је мршав, а у Атласу је карта Србије потпуно несамостална, прегледана с тада најуобичајенијих карата.) Да је било географске грађе о Србији, која. би била приступачна, Ооларић и Доситеј би сигурно саставили добру географију и карту Србије. Али приступачне географске грађе није било, и њима нису користила ни многа путовања, ни јаке пријатељске везе, да би с помоћу њих израдили добру географију Србије. Она се тада није дала написати.

Исто тако није се могла израдити ни поуздана географска. карта Србије. Али ипак је било могуће саставити бар поузданију карту Орбије од Текелијине (1805) ““), ма да је он

8) Географске белешке о Турској митрополита СТ. Страшимировића из године 1803. и 1804. Приопштио Дим. Руварац, Споменик, XXNXIX (1903), 107– 116. За додатак прилогу бр. 4 (растојање између места у сатима) испоредити: /гесек C., Die Heerstrase von Belgrad nach Constantinopel und die Balkanpšsse, 1877, Beilagen, 163—169 (итинерари).

32) Соларич5 [П., Ново гражданско землеописанје, Млеци, 1804.

3) 1бга., 1, 467—468.

8) Текелијина карта Србије репродуцирана је као прилог књизи: Gravier G., Les frontičres historiques de la Зете, 1919. Текелија је своју карту сасвим прегледао с карте: зсћшта С. Мецезје Кагје дег Коепgreiche Bosnien, Servien, Croatien und Slavonien Samt den angraenzenden Provinzen... Nach den besten Originalzeichnungen Charten, und BeschreiБипдеп... (1788). То је пример карте која је настала компилирањем с различитих, обично слабих, карата. Зато и има на њој три Крагујевца.