Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

30

кругове образованих. Она. је постајала знаменита, наука, не само у високообравованим европским земљама него и у Аустрији, која, је заостајала за тадашњим брзим током европског прогреса. Знаменити бечки Хормајеров Архив није умео ни с чим бољим и нужнијим отворити своје поруке читаоцима, него расправом: »Џђет сеовтарћвсће Шњетафит, ihren gegenwšrtigen Umfange, und ihre noch auszufillenden Licken.«“) Ва њом је дошла, студија о потреби реорганизације географских проучаBama: »Uber die Umschaftung der Geographie.«“) JReb sa reoграфским знањем била је огромна. Романтичарско друштво се особито распитивало о земљама мало повнатим, где је живело становништво још сасвим свеже, неначето од „труле културе“. Најближи такав народ за Беч, који је био средиште науке O југоисточној Европи, били су Орби, који су привлачили пажњу · на себе својом херојском борбом против Турака, својим народпесмама и својим здравим, патријархалним животом. О њиховој вемљи, Србији, знало се и у Бечу, где је живело много Орба, јако мало, готово ништа,

Када. је В. Копитар, у својој улози посредника између Срба и великога света, хтео да напише нешто о Орбији, њему није ништа, друго остало, него да преведе онај мршави одељак из Соларићева Земљописа о југоисточним европским земљама; »K., Geographie von Bessarabien, der Moldau, Walachey, ВшеаTey, Serbien, Bossnien, dem Berg Athos und Montenegro; aus dem Serbischen.«%) Owaj je BeoMa мало знао о Србији, за, кога, је

и Соларићево разлагање значило неку информацију о Србији! Спрам њега је много вредио и познати путопше Бантиша-Каменског кров Орбију, о коме је, иначе, Вук имао право онако лоше мислити“) За страни, љубопитљиви свет он је био знаменит и нов извор ва обавештавање о Србији; зато је у Хормајерову архиву и изведен; тадашњи Срби су жалили, што ту књигу „Кодљ насђ видити неможешљ“.8) Знање о Орбији испада тек онда незнатно, када се узме на ум, шта се у то доба о осталим земљама знало. Чак и о Аустрији. Надвојвода Јован је тада

6) Ногтаугв Агсћу, 1 (1810), 1—2 и 5—7.

6) /bid., 445—446.

%) /bid., 11 (1811), 228—232.

67) Бантиша-Каменскоћ је „Путешествје вђ Молдавно, Валахпо и Сербно (1810)“ превела на српски Јелена М. Вукићевића (1901). Усп. ВуЖићевић М., Карађорђе, 1 (1912), 661; Стојановић Љ., Живот и рад Вука Стеф. Караџића, 1924, 210—211.

„55) Извод из Баншиша-Каменског у Хормајерову Архиву има натпис: Џђег Servien und Czerni Georg, Hormayrs Archiv, V (1814), 147—152; у име Срба се жалио Георгије Магарашевић: Лешобвис Мштице Српске, 13, (1828), 122. .