Glas naroda

Сваки ваља да пази да се здрава марва не дотиче болесне, да не про^е близу ље. Она се преноси и сеном, пиНом, и гнојем па и самим кожним оде.10М човека. Веле да ова болест иде и на другу живину а није не могуБе да не пре^е и на човека. Неки веле да за ову болест нема лека, него ]енаЈбољеако се оболело марвинче утамани и закопа, и сва она марва што је с њим била у једној стаји. Неки пак препоручују овај лек. 1. за уста: скува се мекиља са мало меда и сирБета, пак се тим испирају уста у говечета. 2. Ва ноге: скувасе слеза па се тиме мажу ноге. В. За виме: узме се сурутке и нешто ружиног меда па се тиме пере виме. Ва време лечења има етаја да буде чиста и изветрена, стеља добра, за храну 1е тада боља трава него сено а у воду сепомешају мекиње. Живинче се чува од те болести ако се не дотиче болесне марве, ако се храни умерено, али свежом раном, ако му се додаје шака соли и ако пије воде мекињом посуте. 19. Рен. У многим нашим пределима расте ренсам од себе најрадијепо виноградма где је иловачеицрчице и то обилато. Другде га саде по вртови. Земља у коју се сади рен приправља а овако: ваља је 2. стопе дубоко прокопати, струњеним говеђијим гнојем добро нагнојити и начинити по 5—6 стопа широке и повисоке греде па га косо садити по 1—2 стопе раздалеко. Рен се сади јер се расплођује кореном. Корен одреже се по 5—8 палаца дугачко и као гушчије перо дебело, те се тисне дубоко у земљу да му само главида вири напоље. Обичније сади се капицама, одреже се наиме од дебела корена глава по палац ниско, те се ова капипа усади у земљу. Ко хоБе да му рен буде дебео, ваља да му око Ивања корен откопа, али да га не уздрма из иоложаја, те оставив само главни корен, да му подреже све остале прикоренке и жиле, да га опет пажљиво загрне а одрезане прикоренке може опет усадити. Ако уради тако неколико пута, биНе рен много дебљи него иначе. Рен је не само за јело него и за лек. Натрвен рен 1е добар против главобоље, на кожу положен извлачи ватру као и слачица. Са вином поливен узимљу га против грчева у стомаку. Ако прикапљеш кап две ренова сока у млеко неТ5е се згрушати. —

ТРГОВИНА 1 ОБРТНОСТ. — У Н. С а д у 23. ф е б р. Прошле се недеље време мучило, час пролетни дан. чае онет захладнн, ноКу по нешто мраза. Ратари су веН започелн продетни рад. усеви стоје свуда да не може бити боље, ако осгане овако влажно а благо време потераКе све у природи. РашНе је веЕ наиупидо, трава ве! зелени. Дунавом су пошле лађе редовно. У суботу је метнут и варадпнски мост, те је сада лакши саобраКај са Сремом. Житна рпдња. Извањеки тргови ннсу сенипрошле недеље поправили. у Енглеској и Француској је радња млака, у Белгији и Холанду је мало живља, на немачким трговима никако да се учврсти. На пештанској пијаци је рана целе

недеље скакала а тосаслабе довожње а иепражњепих магацина. Шенице је мало нуђено, веле да је мало има у земљи па ее парни млинови обзиру и на другу страну. Прошле недеље куповани су већи товари руске шенице од Трста који дођу у Пешти на 7 ф. 80—90 п. говорн се да нретстоји живо куповање те руске шенице. Цена је скочила са 30 новч, и инак је слабо нуЈјено. Прометнуто је целе недеље 90,000 цената. Цене су: 86 (&. по 7 ф . 80—90 н., 85 М. 7 ф. 70—80 н., 84 М. 7 ®р. 6070 н.. 83 и. 7 ф. 50—60 н., 82 М. по 7 ф. 35—50 н., 81 7 ф. 20—35 н. Све по цолценти и за готово. — Узанс-шепица за пролеће тако!је је скакала у цени те је са 7 ф. 20 н. скочилана 7 ф. 50 н. а остала на 7 ф. 60 н. Нова узанс шеиица за на јесен поскунила је са 10 нов. мада усеви добро стоје и остала је на 5 ф. 70 н. новац а 5 Фор. 72 V, роба. Раж је плаКана са 15—20 нов. скушве но прошле недеље, продато је 15.000 меца остала је на 4 ф. 25—30 н. по 80 П. и пролетна раж је имала је добре прође, плаКана је 4 ф. 40 н. остала је на 4 ф. 40нов. 4 ф . 42 ј / 2 роб. Јечам је тражен за пиваре, плаКан је са 30 н. скупље, промет 10,000 меца. Бележен је за млату 3 ф . 5—20 н. га храну 2 ф . 85—90 н. по 72 Ш. Зоб 1е пала са 5 нов. остала јн на 1 ф . 65—75 н. по 50 М. Бачка зоб за на пролеКе држала се чврсто, бележена је 1 ф . 55 нов. 1 ф . 56 н. роб. Кукуруз је остао на старој цени, банатски по 3 ф . 50—55 нов. друге врсте по 3 ф . 45—50 нов. по цолценти. За лиФеровање у мају—јуну плаКан је 3 ф . 65 н. остао на 3 ф . 60 н. 3 ф . 66 н. роб. Радња са свињама. Цене су скочиле са ] / 2 до 5 н. јер је бечки трг био нешто живљи. Бележене цене: сељачке свиње са жељезнице 28'/ а —29 н. сортиране из обора 29—30 н. штакле 29 н. експорт 30—32у 2 . У Штајнбруку је 8 / 21 Фебр. заостало 49,980 ком. свиња. Довоз: из долње Угарске 5310 к,, из Врдеља 470 к., из Србије 870 к„ из Влашке 1360 к., са села 120 ком., свега дотерано 9210 к. Извоз: за горњу Угарску 120 к„ заБеч 3600 к. аа Праг 320 к„ преко Боденбаха 1490 ком„ преко Одерберга 1000 к., за Пешту-Будим 1910 к„'транзито 300 к., одвежено свега 8740 преостаје дакле на нлацу 50.450 ком. од којих 17 ,960 к., у акцијоним оборима. Рогате марве довеженојежељазницол 981 ком. Радња са разним нроизводима. Маст ко да чека бољу, цену, без бурета 32 ф . Алериканска по 30 % ф . Сланина варира од 28 у, па до 32 ®ор. Дој слабо пролази по 29—30 Фор. Шљпве се живо траже, продато је 1200—1500 босанских у бурету по 10 3 д—иуг ф . да је било лепше, била би скупља, јер је распродатошто је било причувано. Некмеза је малонатргу, да га има добро би сеплаКао, добра робарадо се плаКа са 14 у 2 ф.

вупи у ону гомилу радознали гледалаца, што су се искупили само да виде п р в и бал ове зимске сезоне у Б. Сала није бог те пита како велика али јевисока, мало је и „алајнсована" да се не праши, а осветљена је онолико, колико је то могуБе милијевим свећама. За музику веле да није особита. Неколико игара је већ одиграно, сала је прилично пуна. Играчи и играчице шетају средом, умацуранн и запурени. ГосподичиЕи се превијају, гсспојице одмахују лепезамањи-

ЕАО ШТО ЧЕСТО БИВА. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. од С. В. Поповића. (Настављено.) IV. Ни смо истина балски обучени, али Бемо се про>