Glas naroda

108

шњи извештај о саољнои и унутарњем стању срп.н. основних и повторних школа свога округа. Епархијски гасолски одбор одговоран је за своју радњу енархиској скупттини. Највиша школска. власт српска јесте народни школски Савет. Он је народна управа и надзор свију основних и ковторних срн. нар. школа као и надзор оних внших учевних и просветних завода, који уживају потпоре из народних Фондова. Народни школски савет састоји се из главног реФерента срп. нар. школа и 6 других чланова. Претседник је том Савету Митрополит, потпретседника блра Савет, а чланове Сабор; перовора мује народни секретар. Непосредни надзор над свима горереченим школама, заводима вршиће главни школски реФеренат српсних народних школа. Глзвног школског реФерента бира Сабор и подноси Његовом Величанству ради највишег потчрђења. Главни школски реФеренат свагда је онај ,којије школски реФеренат архид јецезални. Народни школски Савет држи све своје седнице по потреби, било на сазив свога претседника или наискање троице чланова. У делокруг радње народно-школског Савета спада. а.) Да води главни надзор на срп. нар. основним школама, над учитељским и учитељичким школама, што се тиче наставе и образовања. б.) Да стално намешта, креВе и отпушта и у мир ставља учитеље на горепоменутим школама према одредбама ове школске уредбе. в.) Да води главни надзор над имаовином школа и руковањем, над званичним приходима учитеља; г.) Да дозвољава уређење школа, да прегледа и одобрава планове за школске зграде, да решава о заједници и деоби школских општина. д.) Да издаје опште учевне планове. е.) Да се стара да се напишу потребне школске књиге, да означава учевна сретства и да се стара о целисходној набавци истих; ж.) Да раздаје овом школском уредбом уведене стипендије; Да решава у свима призорима, што се тичу школских одношаја, као друга или трећа инстанција. и.) Дагледа, дагл. школскиреФеренатучевне и просветне заводе у његовом подручју повремено обилази. ј.) Да издаје све наредбе, што се односе наунутрашњи и спољашњи отношај срп. нар. школа. Да саставља и подноси сабору годишњи извештај о стању свију школа и завода, што су подњеговом управом и надзором. к. Да склапа просветни прорачун и да га подноси сабору наодобрење. Народни школске Савет као и главни школски реФеренат одговорни су сабору за своје деловање. (Свршиће се.)

ИЗ Ф13ИЕЕ. (Настављено.) 4. Прво, и можда довољно јасно својство материје, јесте способност што је има она да потисне друга тела с места која заузима неки део од ње. Ово својстводобилоје име непробојност: (ппрепе^гаМШу.) Кад уђете у мрачну одају па набасате на сто, ви знате да сте наишли на нешто, што вам неда напред. Ви можете пипатк у наоколо по столу и тако познате му облик; али дрво од стола заузима неки простор камо неможе доспети ваша рука. Ви можете одговорити да се у дрво може укуцати ексер, који Ее дакле уБи у сто, и то је сасвим тачно, но обичном смислу речи пробојност алинеу смислу нашем. Ако мало промислимо, бива очевидно да ексер само размакне честице дрвета; растура их на страну а никако не заузима исти део простора што га заузимају честице дрвета. Тако исто кад загњурите руку у воду, изгледа да сте продрли у њу, али то није продирање у нашем смислу. Акоје суд био разом пун воде,пре но што стетурилируку, кадруку турите, управо онолико воде прелиће се, колика јерука, доказ, да сеје вода саморазмакла, ане да сте пробили у њу. Ако је вода билау округлој цеви, у коју таман стане ваљак тако, да се вода не може никуд мимо њега да разлије, па ночните турати ваљак у воду,вода ће се отиснути таком снагом, да јој је једва могуЕе одољети. Ако тај исти опит учините, ваздухои, који изгледа да га је лакше пробити, наћићете да и он уме да се одупре. Јер, ако се ваздух и може пробити на мањи простор, то је отуда, што се његови делићи притиском, на тешње стисну, а није ни доказ да и један комадић ваљка и честица ваздуха заузму исто место у исто време; које би последње, дакажемо из реком, био прави смисађ пробојности. 5. Друго опште својство, које у свези са овај час описаним обично се мисли да довољно карактерише материју, јесте њезино ш и р е њ е (ех<;епз1оп). Али идеја ширења као да се садржава у идеји неаробојности; јер ова посљедња реч значи искључење сваког другог теда са места већ заузетог једним, апросто заузимање места јесте ширење. 6. Треће опште својство материје, о коме сеобично говори у свим делима Физике, Јесте могуИност дељења начестице.Овосвојство зове се дељивост. Еомадкреде може се разбити на двоје; свако парче може се опет делити, па ако се заиитамо имали крај тој могућности дробљења, видећемо да нисно кадри замислити краја. Ми не можемо представити толишно зрнце материје да неможебитијошмањега. Истина ова очевиднајеиуму,иона једовела научњаке за закључка дајематерија безкрајно дељива; дакадбинаша чула, или наше справе за то, били ма како танки, ситни, ми бимогли до векадробитиа никадне би били готови. 7. Да наведемо неколико примера, у доказ до ког јеступња материја дељива. Ми споменусмо креду. За