Glas naroda

133

гимнавији се дете иринравља за више науке. | Оно ту учи све оне струке, које мора мдадиБ знати, ако хоће да буде кадар преНи на највишу од свију школа, на свеучилиште. Гимназија дакле приправља младиБе за свеучилишта. А како оне научне струке, које се на гимназији предају, имају и опште вредности, дајумладиБимаопштег знања, т. ј. знање, које је у ошпте, које је сваком нужно, тогимназије осим што приправљају младиБе за свеучилиште, шире и ошпте знање и изображење ме^у народ, јер ако који младић и не оде на сввучилиште, него ступи у живот. ако се ода другој којој струци, он зато ипак знање своје може употребити, оно му је добро дошло, јер, као што рекосмо, има опште вредности,.. | Реалке узе ону децу, која хоЕе да се изобразе за економе, занатлије и трговце. Оне дају деци оназнања, жоја су им нужна ако хоће у економске, занатлијске и трговачке школе да ступе. Оне дакле приправљају децу за те школе. Но оне приправљају још заједну вишушколу, а то је за технику. Техника зове се она школа, у којој се изучавају инџинири, архитекти, (тако се зову они, који праве планове, како да се куБе, цркве и друге зграде зидају), механици (то су онв, који праве машине) и учители за реалке. По што је оно знање, које младић у реални научи, и иначе у животу нужно, то реалке не приправљају само за друге школе, него дају и знања, које је и у животу нужно. Давидимо сада, које се науке у гимназији а које у реалт нредају. Љаде три предмета, три ствари, око којнх се врзе сво знање, сва наука лудска. Та три предмета су: верозакон, човек иприрода. Верозакон учи човека, како да се понаша према људима. Онгаучи, да волв људе онако, како их је волео велики, бесамртни учитељ људски: Христос. Грешан човек тешко ће игда достиЕн божанственога учитеља свога, али за то не треба да малакше, него треба да се што више усавршава, да буде што бољи, како би се што већма приближио Христу... Други предмет нзучавава људског је — човек. Човек се ценк по делима. Све оно што је човек досад починио, што је створко, треба сазнати, проучити. А то се може из историје и из науке о језику, јер овај је један однајдивнијих дарова лудских... Ази нужно је упознати и природу, њене створове и све оне законе, којн у њој владају. Само познавајуЕи природу може човек њену снагу за евоју корнст употребити, може њоме господарити... Науке, које се око поменута три предмета: око верозакона, човека и прнроде врзу, јесу дакле: Веронаук, историја, наука о језику и природне науке. Ове науке предају се и на гимназији и на реалци. Разлика је у томе, што се у гимназији више обзира узима на језике а у реалци више на природне науке. Ме^у језицима имаде старих језика. који се сада

не говоре, зоји су се говорнли пре другог времена. Таки су језици, грчки и латински. Ови језицису тако савршени, да досад није било од њих савршенијих, УчеЈш дете те језике, ивучи оно облике и законе њихове, па онда знаде боље н свој матернијезик, јер га упоре^ује с њима, па види, шта је боље шта ли горе, него ли у тих најсавршеннјх језика. Осим тога Грци и Латини, а особито први имају богату књижевност. Онн су радили на многим научним струкама, они су многој науцн темељ ударилн, тако да је њихова књижевност извор, из којега је потекла доцнаја наука у Јевропи. и из којег се и данас неирестано црпн. То су разлози, то је узрок, који наводе они, што грчки и латински језик у гимназији заводе. Осим грчког нлатинског језика, предају се у гимназији и пркродне науке у ширем смислу, а ту се разуме: математика, Физика и природне науке у ужем смислу, п р а в е природне науке, а то су: наука о манералима, о баљкама и о жевотињама. Али на све ово се не узима толико обзира, колико на старе језнке: грчки и латински... У реалкама је противно, Ту се опет природне наукевнше уче. По што се ученици реалке приправљају за струке, које им у животу требају, по што је н сам живот и сам човек створ природни, то реалац треба да природу н њене законе што боље проучи,јер ако то не учини, на сваком кораку Ее у животу запињати. Ва то се у реалкама више, опширније учи математика и Физика, химија, зоологија, ботаника иминералогија. Од језика уче се у реалци новији језици: Француски и енглескн, Ови језаци се нстина предају и у гдекојој гимназији, али не толико. не тако опширно као у реалкама, у којима су онн обично обвезни предмети, т. ј. морају их деца учити. Но није довољно само да гимназије грчким идатинеким језиком и књижевношБу а реалке природним наукама пршрављају децу, прве за свеучилиште а друге за технику н за друге стручне школе, ниједоБољно, да оне само дају деци знања, које је нужно ако хоБе да поменуте гаколе похаБају, наје довољно да деца стеку само општег знања и изображења, него је нужно, да се у њима облагороди срце, да буду прваци не само у знању, него и у честитости и поштењу људском, да у њима буде развијено и узвишено чуство родољубља. Верозакон учи људе да буду све бољи, да се све више приближују ономе, који је темељ ударио науцихришБанекој, општа историја их учи, да се угледају на оне људе, на оне карактере, које цело људство као своје узоре поштује, а народна нсторија упознавајуБи их са по избор делијама и првацима народа, који су га у напред водили, подстиче у њима свето осеБање ^одољубља, осеБање љубави према народу и отаџбини својој. За то се и веронаук и општа и народна историја једнаком мером предаје и у гимназијама и у реалкама. Дете Ее у толико више волети слатке звуке