Glas naroda

25»

евога матерњег језика, у колико више буде сазнало за све лепохе и дражи његове. С тога се инагииназијама и на реалкама и матерни језик иредаје, и њему се пристојна пажња поклања. Задатак је дакле гимназија, да приправе ученике за свеучилишта, и реалака ва технику и друге стручне школе, азаједнички задатак им је, да дајуученицимаопштег изображења, дажачине од њих што честитије људе, и да подстакну уњимачуство родољубља. СТУБОВЖ ЗДРАВА И ДУГА ЖИВОТА. 3. Пиј воду! Све штојеу природи стал .о, тврдо, било је негда течно. Из бистра јајета постаје у топлоти сталнококошије тело. Као што се из речневоде таложе прудови. из којих се временом стврдне пешчаник камен, тако се из животињске крви таложе сталне честиде, и праве разнолику гра^у телесну. У крви дакле мора бити воде, да би сталне честице, које храном улазе у тело, могле доспети свуда ио телу и таложат и се по разним удовнма. Та вода што је у крви, улази у тело кад пијемо; кад уЈе, цеди се кроз кожице од прибора и прелази непромењена у крв. Ту дошав, посредује нзјпре да се крв лакше миче кроз судове, а за тим се цеди кроз све приборе, испира н односи собом све оне сталне честице, које су се уквариле и постале неспособне за одржање живота. Вода излази кроз кожу, кроз мокроводе. кроз црево на поље и извлачн собом све што је нечисто у телу, а ми непрестано пијемо чисту воду, да накнадимо тај губитак. Еако буде тим цеђењем и испаравањем мало воде у крви, одмах ће нас подсетити жеЈ, да нам ваља накнадити тај мањак и ми пијемо. Немамо ли воде да се напијемо, крвоток отежа а телопочнебрзо малаксавати. Најтежа, најужаенија јесмрт оджеђи! Вода је у неколико и храна, јер се могу њене сталне честице да употребе као градиво за тело. За то човек о води може дугода живи, а да не једеништа, као што то ви^амо у болести. Ваш тиме добија вода тај свој голем значај за нашжнвот, н стога је има у свима органским тварима, које употребљавамо ва храну, а где је нема много, ми додајемо водукад готовимо х])ану. Како је човеку већа потреба да пије него даједе, то му ваља обратити већу пажњу на воду, коју пије. Ја велим на воду, јер вода је само природно пиВе човечије, и ако пијемо осим ње и друга пиБа, тобива ва то, што садрже много воде. Чиста вода не сменмати ни боје ни мириса, ни укуса; акоима једно од отога трога, значи да је смешана с којечиме, а та смеса често бнва шкодљива здрављу, Кад заударавода, смешана је с трулежом из земље или из дрвета од бунара; ако је обојена, имау њојзи биљнихижи-

вотињских трулих честица; ако има каква укуса, то је смешана е којекаквим минералним честицама, као салитра, со и др. На послетку ако је само мутна, то има у њојзи ситна песка, и овај још најмањешкодн здрављу, јер се не раствара. Креча има свагда у води, али, ако га има много, вода је тешка, а ми је можемо познати по томе, што оставља у суду, где се држи, беле млазде. Најбоља је вода за пиБеизворна, а за њоме долази одмах речна вода. Вунарска вода мо же бити добра, ако нема у њојзи много кречаи трулежа, а не ће их бити, ако је бунар у песковитом земљишту. И најгора вода може се поправнти, кадје процеднмо крозпесак, а кад заудара, ваља јецедити и кроз дрвено угљевље. Воду ваљадапијемо у свако доба, кадосетимо же!ј, али, кад лежемо и устајемо најбоље нам прија лнајвише користи. Мање је корисна кад је пијемо после обеде, јер хоће, особито кад је тешка, да успориварење. Нагло је не треба никад аита, јер може, ако је одвеБ хладна, да нанесе захладу н болест. Кад нам ее многа вода пије, знак је да у крви има нечистоте, као што то бива у грозници, н тада баш ваља добро да пазчмо, какву воду ггијемо, т ако немачисте код куће, ваља да је набавимо изоколине, гдеје добра, или, ако то није могуБе, да нроцеднмо своју куЕевну воду. Волесннм људма, који жедне, чиставода је лек, јер она брзо и поуздано иеплачи нечнсготу из крви. Бесмисдица је дакле забрањиватнводу у болестима, па ма какке оне бил*е. Лековита је вода нарочнто' онима, која болуЈу од застарели болести, и таквима греба чиста вода да је преча од хране. Здравнна је чиста вода најбоље средство, да се одрже здрави и да продуже живот. За то су образовани народи у свако доба жртвовалн и труд и трошак, да спроводе чисту планинску воду, где је нема; за то се н данас за ту цел много ради и троши. И данас има но Србиј и и по Срему много трагова од водовода, које су градили Римљани иТурци.Стид нам је признати, да ова последњи у томе надмашују многе образоване западне народе. Колико је чиста вода добротвор човечијем животу и здрављу,толикојенечастањахов душманин,јер многе болести што виђамо по нашнм крајевима, поничу из нечисте воде. У таквим пределима није чудо, што ее људи лаБају вина н ракије. Што се тиче првога то не може бити шкодљивовеБ н зато, што у њему има девет дедова чисте воде, а само један део којечега другога, па ипак не пролази народдобросвином за то, што навика приморава човека да пије свевише и више, а из тога долази пијанство и пропаст. А тек ракнја! Та Бе занеколико година исдедити тело, као да су га гује пиле, јер ракија може битисамо лек у извесним приликама, али никад и никако пиће за човека. Према овоме, што сам овде укратко рекао, требало би сваки да се постара, да има чисте воде за