Glas naroda

260

пибе. Дланинди је и тако имај у, али нланинанедаје доста летине, а на равници јевода готова болест. Знамо из искуства, да је вода у бунарима све то чистија и лакша, што је дубљи бунар, и што се више црпи из н>ега. За то би најбоље било копати дубоке бунаре у сред села, из кога би сваки радије вадио воду, затошто јебоља ихладнија. У Банатуима таквих села (Паднна, Петрово село и др.)и из вода сеоских бунара врло је хладна и прилично лака а свакадчиста, јер се много црпи. Уверен сад, кад би испитали сгање здравља у таким селима, да би се показало боље него у Бачкој, где нема таких бунара. Општинска старатељства дужна су да се брину за благостање свога народа. Тога благостања неможе бити, где је народ болешљив, а болест у прву руку долази од нечисте воде, за то што је водашрви и главни састојак наше крви, и што крв не може бити чиста, кад је вода нечиста, а нечиста крв то је болест. Еад можемо да помогнемо себи и сачовеку своме, а лежи нам увласти, а не иште ни велика труда ни голема трошка, за што не би учинили?— И акоје наш народ у неким крајевима одан пијанству, те с тога сиротује, губи се и пропада: ко је томе крив? Пиј воду, па ћеш бати здрав и жави Еешдуго, али — пиј чисту воду! Др. М. Ј. т НАРОДОПИСА. Чиме се који народ б ави. (Свршетак.) Долазимо многобројној гомили пастирских народа. Ови су већ разноличнији, јер су и животиње, које они тимаре, различне, а и земља, што способности становника раввија, особита је. Морамо дакле нрво посматрати, какве су оне животиње, које човеку тористи приносе. Животињз, што пастирским народима користи приносе, све спадаЈу међу сисавце, боји су понајвише на човека налик и с њиме најбоље живе. Најпознатије су таке животиње: камнла и северни јелен; коњ и магарац, говече и овца, коза и свиња. Еамила има у себи од свију најкориснијих животиња ио нешто: она даје млека као крава, длаке и вуне као овца, носи терет као коњ, у топлим, сувим пределима за јахање и терет боља је од коња, а за путовања кроз пустињу способна је као ни која друга животиља. Она је тако блага, услужна, дурашна и верна човеку, да је он одма њој пажњу појлонио . Она не живи нигда у дивљем стану и као да је само за човека створена. Еада би људи изумрли, зацело би и камиле на гробу последњег човека угинуле. Све друге, као: коњ, говече, и само псето, опет би подивљале. Пустиња је страшна и неироходна за људе, који око ње живе, ади камила помаже човеку,

ј ге може кроз њу проВи, на оазама се настанити, и на окрајцима јој боравити. Са својим широким ногама корача онапо песку, не пропадаЈуБи као човек или коњ. Вода, коју у желудац узме, траје скоронедељу дана, а као овца сноси она стрпљиво жегу сунчану, хладовину ноБну, корачајуБи обазриво, као да штеди снагу своју, непрегледну пустињу од оазе до оазе. (Оаза је оно место усред пешчане пустиње, на коме има траве, дрва, извор и т. д., те људи могу ту живети). Еарван (друштво, што путује кроз пустињу) узме собом неколико камила, на које натовари јела и пијћа. Ако настане крајња оскудица, а путница закољу камиле, ове путујуће бунаре, избављајући живот последњим остатком воде, које умирућа животиња своме господару остави. Еамилаш употреби скоро све што камала има • млеко пије и прави од њега јела; од дугих грубљих длакаправиузице; од тање вуне, коју сваког пролеВа ишчешља, и од које толнко добнја, као од три до четир овце, прави Финије ствари; он употребљује и месо, кожу, кости, шта више и ђубре, јер њиме ложи ватру. Но камила није могла одомаћити се у свим земљама, те да свима служи, јер она може живетисамо утоплимпределима.ОнајеАрапимаод велике користи, нренесавшиих преко пустиња до обала атланског океана када пак они у Шпанију пре^оше, заостаде камила, и као да Арапи не могу живети без ње, јер морадожеустукнути и пропасти у борбн са Јевропљанима, који коње. овце и говеда тимаре. Еамилаши, синови пустиње, мухамеданци, нису позвани, да владају светом. Поред камиле вредна је спомена и лама, ма да је ова мања и ни налик није толико од користи. Противан камилн је северни јелен, који на далеком северу људима велику корист приноси. Обе животиње, камила и северни јелен, жаве у пределима, који су један од другог раздалеко, меБу којима је широки умерени појас земаљски, у ком имаде читав ред других користних животиња. Оне се састану само у животињској башти које велике вароши, али ни једној ни другој није ту повољно живети, јер камили је у виму сувише зима, а северном јелену је опет у лето сувише топло. Еад бн их пустили, камила би побегла југу, тражећи своју зраку, а јелен бн се врнуо северу, тежећи за својом маховином. Али северни јелен је у том слнчан камили, што и он своме госи све даје, што год има. Женка му даје млека, мужак и женка му вуку сонице тако брзо, како газда хоће, који од зиме бежи, а по самрти осгави му кожу, која је топла, те од ње прави хаљине. Јелен нема вуне за жице и узице, а од жила праве се дебеле жице, којима Лапонац шије од коже хаљине, шубаре, чакшире и чизме. Месо његово даје јаку храну. жоја му је нужна, да се угреје и оснажи.