Glas naroda

133

(Г

БРОЈ 17.

„Г Д А С Н А Г 0 Д А."

ГОДИНА IV.

БРИЖЉИВА СЕСТРИЦА. (К слици Мукаровскога. што је на страни 132.)

Де сте срца, глете. глете На постељи болно дете; Не зна живот што га бега, — Ни смрт није стра за њега. 1'уку спушта, главу диже, Верни пас му руку лиже; Мјка стеже горке ваје, А сестрица лек му даје.

Ој сестрице, ој анрелче, Сузна душо, мелем-цвеПе, Да л' ће т' стиГш што ти прети Може ли ти брат умрети?! Дивне слике, пуне јада! Дивне елпке, пуне нада! Ја је гледам — над ми кличе: ОздравиКе! оздравиВе!

Ј.

ШТА У ОПШТЕ ТРЕБА ЗНАТК 0 ПЛУГУ.

Као што је орање први и најважнији посао у земљорадњи, тако је и плуг прва и најважнија справа за земљорадника, иа за то га с правом можемо ставити на прво место. Да само ваљано узорано земљиштеможе добра и обилна плода донети, то је познато свакоме; исто тако знаде свако и то, да се само добрим плугом ваљано орати може. Питање је сада: који је плуг добар и који је најбољи ? На ово питање ево кратка одговора. Најбољи је онај. који најбоље и при томе најјевтиније оре. Још би се могло рећи. да је онај најбољи, који се највшпе од добра мајстора или Фабричара тражи, јер је то поуздан знак, да је добар и ваљан. Но ипак не смемо сметнути с ума. да доброта орања много и од тежака зависи. Али када можемо казати, да је њива „добро" узораиа ? Њива је добро узорана онда, кад јој је мекота — горњи слој земљишта — у мање више широким браздама тако преврнута, да је горња поврпшна са свим покривена — да јој се не види трава, ако је ледина, нити гноја. ако је пре орањапогнојена. На даље треба да се једна бразда тако наслања на другу. да између њих и испод оне црте, у којој се горе додирују, остане празаи простор, како ће моћи у нутра ваздух допирати. Јер је ваздух она сила, која оп.тођава земљу. Бразда се не сме кајишати, него ломити, да се прекине она веза, која поједине земљане честице веже. Ово је нужно, које ради даљег обрађивања, којеопетради проницања ваздуха и оплођавања земље. Јарак треба да остаје иза плуга чист, а да се не засипа земљом, која би можда иреко дашчице у њега падала. — Плуг се не сме загушавати травом или земљом, јер би то оспоравало напредовање, кад би тежак морао сваки час застајати, те га

одгушавати. На послетку не треба да је тежак принуЈјеи, плуг непрестано држати рукама у равнотежи и бразди. Кад је њива овако узорана, онда се може казати. да је добро узорана, а свака изнимка од овога нравила мора се сматрати као погрешка и мана. Плуг дакле, који овако орати може,то је добарплуг. Но ннје доста да п.туг само добро оре, већ он мора и јевтино орати. А како се може дознати, који плуг од кога јевтиније оре? занитаће можда когод. Трошак око орања срачунава се: из времеиа, што је иотрошио тежак с марвом, док је поорао известан комад, рецимо једно јутро земље, и из трошења и ноправљања плуга. Ово троје даје цену орања. Што год се више времена изгубило. орући коју земљу, и што год се већма аба плуг и што год гатреба чешће оправљати, сотим је и орање скупље. Нлуг се наравно прп свакој одсеченој бразди за нешто мало отрошн; вредност му дакле бива све мања г. мања, док на послетку нанекумаленкост или баш на ништа не падне. Газуме се, да ће онај нлуг дуже служитн т. ј. спорије се трошити, који је из ваљане грађе и ваљано саграђен. А лако је увидети, да ће такав плуг мање и оправака нреко године требати. Добар п.туг дакле, иогледом на отронгење и оправљање, много јевтиније оре од лошегап.туга — да и неговорим ј о много бујнијем расту и успевању усева. Дош плуг зове се онај. који је из слабе грађе како год ! скрпљен и који се „јевтино" продаје. Што се тиче времена, што је нужно, да се заоре н. пр.једнојутро земље,тозависиодовогатрога: 1. Од природе, стања и положаја земљишта. Ово чоже бити тешко или лако, каменито и.ти песковито, суво или в.тажно, нечисто иличисто, равно или бреговито и т. д.