Glas naroda

БРОЈ 21.

У НОВОМЕ САДУ, 26. ЖАЈА 1874.

ГОДИНА IV.

Пзлази сваке недеље на читавом табаку. Дописи шиљу се уредништву , а претплата и огласи А. Пајевићу у Н. Сад.

ГЛАС НАРОД

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осам месеци . . 2 „ на четир меседа . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ИРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ. за огласе ц јтада се 5 новч. од сваке врсте и ВО новч. за жнг сваки пут. цене су знатно ниже за оне ог.тасе, који што 'шпћк или у што вееем обиму излазе у овом листу.

С А М Р Т Н И К И М Р Т В А Ц.

III.

Још је један с.тучај око самртника, где семоже ужасно погрешити. То Је истина и у других народа, али није као код нае. Ја држим, да се код нас кудкамо више сахрани живих људи, асве стога, што народ или не зна илинеће да верује, да се може за дуго само обамрети. С тога хоћу и отоме нешто да речем. Ви сте јамачно слушали где се приповеда, да се који мртвац после некога времена пробудио и устао. Има их који су тако што и доживели. Али ми то не верујемо онако као што ваља веровати; ми одмах ударимо у нразноверу. Је ли се чула лупа по гробници, јечање и стењање по гробљу, одмах наш народ велк, е се когод повампирио. Најсрчанији људи у селу воде ждрепца на гробље, па ако ждребац не ће преко гроба, онда је за цело вампир у гробу. Гроб се истина раскопава, али ие, да се јадник избави, него дага прободу и претуку г.тоговим кољем и да га баце на ватру. Од туда је и она реч што се говори, кад се спомене вампир или вукодлак: „на путу му броћ и глогово трње!" Сам сам слушао таку једну причу. У неком селу разболи се млада и напрасно умре. Укућани навале, те је одмах сахране. Сутра дан причаху чобани, што су пасли. овце око гробља, да су чули из новога гроба лупу и јаук. Што беше срчаније потегне на гробље на расеопавај гробницу. Тек беху близу сандука, а заклопац се поче дизати. Устрављени „јунаци" полете куд који, причајући по селу да се млада повампирила и да је устала. Јадна млада не могаше одмах кући, које са слабости, а које од стида, што је у сандуку од муке све хаљине поцепала те пола гола била. Кад се смркло врати се кући и покуца на прозор да би јој отворили. Из нутра питаху, ко је, а она се каже. За час опали пушка, а јадница млада паде мртва. Убио је муж мислећи да се повампирила. Таких је ирича у нас доста, а из свију се види, да наш народ или не верује да се може мртвац пробудити, или тумачи то празновером па

место да се разбере, те да гледи што му ваља чинити, а он у беснилу и страху учини зло. Да видимо како је доиста и можели се мртвац опет пробудити. Да се човек који је доиста умр'о не може више пробудити, то је утврђена истина. Ати јеу томе разлика, јелисвакисамртник доиста и мртав. Ми то лако узимамо и мислимо дајенајлакше распознати мртваца од жнва човека. Према томе никада нам и не пада на памет, да ћемо каткад жива човека закопати, већ сахрањујемо кад се коме хоће. Али то није тако, и тек кад ово прочитате видећете, шта ми често пута у нашем незнању и нашој заблуди чинимо. Од вајкада се зна, да се може десити, да болесник премре, те га жнва сахране. Да то не буде, удесили еу образовани народи законе, да се самртник не сме сахранити нре 48 часова, и ирено што га лекар не види. Ео за то време не устане, тај је свакако мртав и не ће више оживети. А где лекар каже да је смрт доиста ту, онде можемо н веровати, и мирно мртваца сахранити. Дакако да ће лекар добро мотрити, а особито ако се тиче напрасних болести и ако породица хоће, да се самртник одмах сахрани. И за сама лекара је испитивање самртника више пута несигурна ствар, јер често се деси да на самртнику подуже временане излазе баш прави знаци смрти. А ако ћемо право рећи, ми у први мах (па баш и за нрви дан) н немамо правих знакова. Сви, што их до сада знамо, (н. пр. укочено тело, унале угашене очи, бледило. српе, дах, мртвачке леће, водена крв и т. д.) не вреде много, а и нема их увек. Бар наука не даје за њих много, и тело је понауцитек онда мртво, кад се стане растварати. Растварање наступи неједнако, кад пре кад после, а ноказује се смрадом, отицањем, лећама и т. д. Има случајева, (н. пр. у дугим сухим болестима, где је оиет лакше познати смрт) где прође и48сахатаа тело сејош не раствори — не трули. И сами знате да зими

Ј>