Glas naroda

234

БРОЈ 30. »Г Л А С Н

нека је изгледа, да ће оболети и скоро умрети, онда је доста разлога, да све друго презремо. То смо дужни сами себи, а још више деци својој. Али ие само болест, него и која страст ротељска хоће да нре1је на децу, а може боме да науди здрављу и животу дечијем. II самн знате, да син наслеђује често очине нороке, а кћи материне. Оно не мора бити и има случајева, гденајгори отац роди најбољега сина, ил' најневаљалија . мати најчеститију кћерку. На опет ми обично велимо: „како дрво, 'наки клин, какав отац, 'наки сии" или „кудће ивер од кладе" или „каквамајка, онака и Перка," иа обично је доиста тако. А што се тиче дечијег здравља и живота, то је некојих страсти родитељских, што јако утичу на њих. За блуд знате и сами, колико је штетна по здравље дечије, а за нијанство веле научењаци то исто. Читав низ можданих и других болести иавађају лекари као последицу очине или материне сграстинијанства. па не само у првом, него другом, трећем иа чак и даљем колену. По овоме видите, да при женидби и удадби ваI ља добро мотрити на здравље и страсти понајпре { и понајбоље оних, који Ће се узети, а боме и рој дитеља и суродица њихових. Родови и суродице су | при томе с тога важни, што има болести, које обично не иду на прво ил' друго колено, веГ. које прескоче, па се тек после јаве. Тако н. пр. хоПе

К А М И Ј1 А У свету има свакојаких земаља. Једна земља је плодна, а друга није. У једноЈ има изобила свачега: бнљака, животиња и свега другога, што је човеку за живот нужио. У другој нема скоро ништа и човек мора да злопати, мора да се помаже како може. Но природа се обично постара, да свакој земљи бар по нешто даде, што човеку у животу служи. У северном хладном појасу Америке, Јевропе и Азије увек је хладноћа, те су и људи закржљавили. Ту има слабо и животиња. Па инак има ту једна животиња, која човеку скоро све његове потребе подмирује. Та је — северни јелен, ирвас. Смелом, слободном и независном Арапу, сину шкроке, непрегледне пустиње у Азији и Африци, где сунце неирестано жеже, гдеје ваздух загушљив, те уморени нутник скоро умире од суше и жеге: ту је природа Арану дала камилу(д ву), која је то исто за њега, што је ирвас за северњака. Камила као теретна животиња као теглећа марва од велике јекорнстиисточним народима; за Арапа пак она је однеизмерне вредности, јер он безње не

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

падавица да пре^е с деде на унука, а не с оца на сина, ил' глухо-немоћа с глухога ујака на сестриђево дете и тако даље. Па тако је и састрастима.. Укорењена болест или страст у којој породици ваља да нам је увек нрст, који прети опасношћу и да нам је разлог, да из те породице не узимамо. И сродство родитељско опасно јепоздравље и живот дечији. То се најбоље види код оних народа, где је брак међу суродицом донуштен н. ир. код Чивута. Ниједан народ ваљда не иати толико од тако разних, и од тако страшиих болести као чивутски, а особито иољско-чивутски. Наравно да је томе кривица и до начина, како они живе, до нечистоте и других штетних обичаја у тоганарода, ал' доста и понајвише је томе криво то, што се код њих*узимају и најближи сродиици. — Није дакле ни у нас тек само обичај, „навешћивати" у цркви пред скупљеним народом младенце или женике, веП разложан начин, како би се најпре и најбоље могл л дозиати, је су ли навештени у какоме сродству. Да како, да сада на навешћивање нико и не мотри и нема од њега користи, и да се често и лако „вади диспензација;" али по моме мњењу ваљало би то строго одржавати, те сроднике не венчавати. На жалост, наше конзисторије гледе од новија доба кроз прсте, па је случајева, где се и најсроднији узимају, баш као и у Чивута.

л и Д Е В А. би могао опстати, он од ње добија храну и одело, као Лапонац од северног јелена. Млеком ками.шним храни се Арап. Од њега добија сир и „нутер". Онједемесо, особито од младих камила. Овомумесо врло добро нрија. Од длаке њене нрави он хаљине, а нродаје је и у Јевропу. Од коже прави обућу. Ђубре, којеосуши, служи му као гориво. Но камила је особнто важна као теглећа животиња. Еамила с једном грбом или дромедарједина је кућевна животиња по иустињама. Она иде кроз сву иустињу, јер може дуго бити без воде. брзо иде, а с мало хране је задовољна. Вез камиле био би Мисир одсечен од Абисиније, Берберска бн била одсечена од земаља с оне стране Сахаре (велике пустиње у Африци), Сирија од Пер ије, Арапска од целога света; пустиње биле би ненроходне, сва би трговина у тим земљама престала, људи би у назадак ишли, све би више подивљали. Тело камилино је створено за пустињу. Она може дуго да жедни, може да у желуцу воде за дуже време понесе. Камила има у стомаку четир одељка. Највећи је онај одељак, у ком је вода.