Glas naroda

348

БРОЈ 44. „Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА П'. 1

(Су 12, 38, 81,) Но ко коран пажљиво прочита доћи Ке до тог уверења. да у пркос тнрђељу Муамедовом Кораи „ништа друго није но само измишљена лаж и да садржи само басне старих" (Су. 25) и „замршену множину сањарија" (Су. 21.) као што се о њему неки сувременици Муамедови згодно изразише. Нс може ми бити намера, да Муамедове лажи, басне и сањарије редом набрајам. БраВа Бошњаци скорим ће добити у рукс Коран у српском преводу и упознаће се са свима будалаштинама Муамедовим, а ја Еу се овде већином на то ограничити, да на видело изнесем Муамедов детињасти и наопаки начин мишлења, да на видело изнесем нротивуречности, у које је Муамед пао и из којих ће се видети, да Коран није од Бога иданаравствена наука, која се у њему проповеда, страшило је за човечанство и да не заслужује, да је паметни људи уево.је и по њој живот проводе. Чујмо дакле како Муамед доказује, да је сам Бог Коран иаписао, чујмо и немојмо се смејати! Он вели: „Коран ннко други није могао саставити ио Бог; јер он, потврђује оно, што је пре њега откривено и разјасњује писмо; нема дакле сумње, да је Коран од Господа светова". (Су. 10) Дакле из тога, што коран потврђује што је пре њега откривсно и што разјасњује нисмо, изалази по памети Муамедовој, да је Коран Бог написао! Р1аи<Ше аппсИ Пљескајте ми пријатељи! човек одиста не треба никакве велике школе да учи на даувиди, да Муамед тим речма нигди ништа није доказао и да се у доказивању толико разбирао колко и мала деца. Други његов доказ овај је; „Да Коран није од Бога, то би се морале у њему многе противуречности налазити. (Су. 4.) Ма да те речи не стоје, ми их нећемо побијати и допустићемо, да су оне књиге божанственог норекла, у којима нема противуречности; но Муамеду ни тиме није поможеио јер у његовом Корану има доста иротивуречности. Ја ћу једну десетину такових да наведем, Он вели: „Такав посланик (као што је он) још није њиховим предцима дошао." (Су. 53) Но противно томе на другом месту изједначује себе состалим проноведницима и вели: „Муамед је само нроповедник, ]>аваи пређашшш нроповедницима." (Су. 53.) - ' .. Муамед • забрањује вернима убијати идолопоклонике за време четир светих месеца и овако их учи: „Је су ли свети месеци, у којима је свака битка забрањеиа, нрошли онда убијајте идолопоклонике, где год их нађете" (Су. 9.) Но уистој

сури даље вели, да се не осврћу на четир света месеца. „Идолоноклонике можете у свима месецима нападати као што и они вас у свима нападају." У сури 2 читамо овс речи: „Верни уживајте оно добро. што смо вам за храну дали и ако иопггујете Бога благодарите мунатоме; вама јесамо ово забрањено: цркнуто, крв, свињећинаи оно, што није у име бижје заклаио". (Ср и Су 6. 26) У сури пак 10 пита Муамед: „Из ког разлога држите ви, да од оног, што вам је Бог дао, једно је забрањено, а друго је дозвољено"? А у сури 16: „Не изговарајте вашимјезикомту лаж: то је дозвољено, а оно је забрањено". Муамед вели да зна, шта ћеверни у рајууживати. Њи тамо чека оно, штоје нијаницама, блудницима и дембелима прваи носледња жеља, на име верни ће тамо бити „обучени, у свилу, и кадиву" (Су. 18) имаће „дивпе собе" (Су. 29) седићеду „на јастуцима" (Су, 83) живићеду „у ладовини код извора и воћака и њима ће се рећи: једите и пите по ћефу у награду за ваша дела." (Су. 77) 'Гамо их чека „иајчистије; запенаћено вино" (Су. 83) „напуњени пеари" (Су. 56, 78) „сребрне Флаше" (Су. 76.) „млади и лепи послужитељи" (Су. 76) и „лепе девојке, кеје су једних година с њима" (Су. 57. 68.) које „велике н црне очи имају, с којима ће они у брак ступати" (Су. 44.) Та тамо ће имати верни „све што ће само пожелети" (Су. 16. 36.) Даље вели Муамед да и то зна, шта ће с невернима на оном свету бити. Ови ће имати „одело од ватре и кључала вода сииаће им се на главе, те тако ће им се утроба и кожа растварати" (Су. 22.) имаће на врату ланац од 70 рша дугачак, (Су, 69) „пиће биће им смрдљива (Су. 38) и кључала вода и смрдљива трулеж" (Су. 78.) храна пак биће им „трње, које никакву снагу неда, нити глад утољава" (Су. 88.) а уз то „пећи ће се још ј 1 на ватри и кад год им кожа изгорела буде, добиће другу, да би тако што већу каиггигу осећали.,, (Су. 4.) Све то хоБе Муамед нодробно да зна, а овамо сам вели: „Ја ни то не знам' шта ће Бог некада са мном и с вама учинити" (Су. 46.) Тако пророк сам себе у лаж утерује! Муамед учи, да је човек за слену судбину привезан. „Ништа се не дога!;а на земљи и вама, а да није већ пре но што се догодило, у књизинашег провиђења забиљежено било" (Су. 57.) „Оверни, не будите као неверни, који о својим браћама, који по земљи путују или у рат иду, веле: да су код куће остали, не би умрли или неби убијени били. Бог је то тако определио, да им срца ожалости" (Су. 3.) Но кад има судбине и човек против своје воље мора да буде неверан и греш-