Glas naroda

147

би нам једним погледом да прегледамо просториЈу од неколико стотина сахата у наокодо. То Ее реВи, ваљало би нам нре израчунати, какво је данас време око тога извесног места на неколико стотина сахата у наоколо, ваљало би нам сазнати правце свих ветрова, који владају на тој великој просторији, сазнати љихову јачину, после тога, колико влаге има у њима, с каквом брзином јуре, па тек би онда могли сести да рачунамо, с каком ће нас брзином посетити једно или друго време, с каквим ће појавима у извесном месту у свези бити судар две или више ваздушних струја, и услед тога какво ће се време десити. Отуда је време према данашњем стању наукетек предмет испитивања појединих иојава, који постоје, анеирелмет предсказивања будућих појава. Наравно има ту и правила вероватноће. Ако с почетка код нас зима буде блага, т. ј. ако владају југозанадни ветрови и киша пада чак и у јануару. онда је врло вероватно, да ће равнотежа наступити струјом североисточног ветра с краја зиме. С тога се снравом вели, да зелен божић. доноси бео ускрс; али и то ни је баш поуздано правило, јер изравнање може се збити брже и раније јаким холујима, или лакше и доцније блажијим ваздушним струјама. Тек кад би се тако уредило, да се станице за посматрање времена пограде по целој сухоземној Еврони, и да се иовежу телеграФСким жицама — мисао, која нам изгледа огромна, али која ће нашој деци

по свој нрилици изгледати сасвим природна и проста, — тек тада би могли у извесноме месту добити вести са свих станица, како стоје ваздушне струје. Тада би се на сваком месту са справама тачно измерила јачина ваздушне струје, топлота, влажност и тежина њена. Тада би се могло израчунати, које ће се струје сударити и где, како ће дејство имати, и — новине би у недељу могле изаћи с прилично тачним податцима о томе. да ли кад се пође у шетњу, ваља нонети врскапут или не, да ли ваља понети кишобран или сунцобран Али то не би било од важности само за недељу и шетњу, већ као и сви нови проналасци ове, телеграФском жицом свезане станице времена донеле би велики благосов на све гране живота '.) Нашим ће унуцима тешко бити да појме, како смо могли живети, без таких спрема, које ће њима тако просто и природно изгледати, као нама данас гвоздени путови и телеграФи, о којима наши 5 е Д° ви ни су ни чути хтели, као о каким сањаријама или оасенама.

Ј ) У Енглеској су се Поодавиа постарали за таке станице поред морских обала, а њој су следовале и друге земље такоЈје на обалама. Помоћу телеграФских извештаја о времену, из млогих обалс~их и сухоземских станица прорачунавају се напред холује које иду па се то, као и правац тих холуја саопштава свима пристаништима. ,1ош се и сад труде да скупе што више искуства у овој ствари, тако важној за пловидбу. (Наставиће се.)

ИЗВЕШТАЈ УПРАВЕ СРПСЕИХ НАРОДНИХ ФОНДОВА

о стању Фондова и Фундација,

стоје^их под њеним руновањем, (Свршетак.)

за годину 1874.

XI. СТНПЕНДИЈСКИ ФОНД ГАВРИЛА АДАМОВИћА. А.,) Примање. у обвезвицаиа Фор. н. На крају 1873. остало: а.) у готову и у приватним обвезницама . , . . 28'000 Од камата „ камату на камату Зајам (в. издавање бр. 2.) 2.100

у готову Фор. н.

5418 33 635 95 29- 7

Сума примања 30.100 6.083*85 Б,, Издавање. На стипендије . . 1.875 Зајам . . 2.100

Сума издавања са 3.975 Еад се одбије од црим. са 30.100 6.083 Остаје на крају 1874 . . 30.100 2 108.35 XII. Ф0НД ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИЕА АРХИМАНДРИТУ РАЈПћУ^ А.. Иримање. На крају 1873. остало . . 1*750 194'86 5 /. 0д камата 98-25 Сума примања и ост. концем 1-750 293-11 5 /-

XIII. МАНАСТИРСКИ Ф0НД. А.) Иримање. у обвезлицама у готову фор. н. Фо'р. н. На темељу највишег рескрипта од 10. августа 1868. Т. А.) §. 6. и одпуста високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе од 9. октобра 1873. № 27.786 придодаје се овоме Фонду сав на крају 1874. заоставши иметак и то: Депозита сремских манастира за дато у г. 1793—90 г. ерару сребро злато и са 17.770 495'14 н /. Депозита разних манастира и цркава за дато у год. 1910. вис. ерару сребро и злато са у. об 5.984*54 у готову 688*80. Даље преносе се из клерикалног Фонда год 1871 и 72 као приход од манастира на ирогветне цељи ушавши 12 000 ф . у овај фонд у половини са 6.000. Нова примања. Од камата 989*39 „ камата на камату 8*21 „ ирихода манастирских 105 67 „ зајам (в. издав. бр. 1.) . 300 7 /.

Сума примања 24.054*54

8.287*22