Glas naroda

148

У обвезницама Фор. н. Б.) Издавање.

у Iотову ФОр, н. . 309

ноо 7 /. .277-22 7-

На зајам ■ ■ ■ Сума издавања са Кад се одбије од прим. са 24.054'54' Остаје на крају 1874 и то: . . . ■ у готову 7.987*22 у држ. обв. 12.354.54 у приват. 11-700.— 24.054-54 XIV. ЈБРАРХИЈСКИ ФОНД. А.) Нримање у години 1869— 74. Од аренде залишних парохијских сесија 15.132.96 Од продатих земаља за жељезницу Од каудија при арендовању земаља Од камата Од различности ...... Од враћене главнине Вајам (в. изд. бр. 6.) . 24.266-94 Сума примаља 24.265-94 Б.) Издавање.

79. 279-70 1.436- 1 8-28 14 265*94

31.201'

Еа норез, еквивалент и др „ дневнице и путне трошкове комисијама при арендовању земље • . „ потиору свештенству „ накнаду удовицама свештеничким из аренде за земљу њима на уживавање припадајућу поштарину На зајам Браћ. глав. (в. пр. бр. 5.) 14.265 94

770-53 5 /. 99415 65 24.265-94

Сума издавања са 14.365-94 25.587-12 5 /. Кад се одбије од прим. са 24.265-94 31.201.89 5 /. Оссаје на крају 1874 . . 10.000-— 5.614-76

XV. Ф0НД АРХИ-ЕПИСК0ИА РАЈАЧИћА ЗА МАНАСТИР БЛАТИЦУ. А.) Примањс. У обвезницама у готоеу Фор. н. Фор. н. Дегат архиепископа Рајачића састојећи се из 800 Фор. конв. нов или . . , . . 840.Од овога одбијена превозна пристојба и чуварина са 88.72 %

Остало на крају 1874 . 751-27 5 /, XVI. РАЧУН САБ0РСЕИХ ТРОПГКОВУ. А.) Дуг. За сабор од године 1861

За исти сабор на Романе спадајући део „ сабор од год. 1865 ...... „ исти сабор на Романе спадајући део „ сабор од год. 1869. ,! !! !> >1 1870. „ „ „ „ 1871. „ „ . „ 1872. „ „ » „ 1874. Сума дуга Б.) Одплата, На одплату дуга ушло је до краја године СВ6ГЗ1 •••••<)••'§••

7.420 70 12.455.39 1 046 25.419 96 3.804 16.365-69 41.643.65 32.965.80 6.453.19 31.937 56

179.511. 3

12.656-73

Сума одилате

Кад се одбије сума дуга са Остаје крајем 1874. на дугу

Примедба. На дугу заоетадп готовином Фондова.

12.656-73 179 511- 3 166.854-30

трОШЕОВН СТОЈе под

Б Е Л Е Ш К I.

(Десет заповести за економе). Гласовити гадијански економски писац проФесор Кантони, издао је овах дана „десет економски заповестб", које свакако вреде, да их и мањи наши економи упамте и уваже. Оне овако гласе: 1. Не купуј никада земље за туђ, (узајмљени) новац; боље мање, ал нека је твоја. 2. Не радуј се низким ценама производа, ма се и не тицали управо економије; 3. С мало новца не улази у велику економвју; у таковом случају боље буди закупник него ли велепоседник. 4. Докле можеш, ради земљу властитом снагом. 5. Немој зидати ништа ван оно без чега не можеш бити. 6. Љуби радну људску руку, но де и када можеш ради машином, јер је тај рад бржи и јеФтинији, 7, Купујућ поље или ливаде, бирај такове, на које можеш напуштати воду. 8. Држи само такову марву, која је згодна за твоје поље

те је према околностима твоје околице; најбоље се изплаћује мало блага ал да је добро рањено. 9. Не упуштај се у много разних економских послова, но онога се држи, што ти се изплаћује, ко премного граби ништа добро не стисне. 10. Чувај се кварења својих економских плодова као злога духа; јер ћеш једиу добит што си је преваром стекао, платити штетом по хиљаду пута, која ће ти доћи с неповерења. Болести које човек од псета добива. Псето је поред свега добра, што човек од њега има и најопаснија животиња по човека, а особито по марву, која прежива, јер у њему има највише паразита, који прелазе на човека и марву. Паразит зове се оно створење, које не може само од себе да постоји него поред другог, реч је та грчка и значи поред