Glas naroda

343

правећи карику око истог. Отуда се увело да заљубљени и заручници дају једно другом прстен, чиме се хође да каже да је прстеном запечаћена свеза меру њима. И црква је узела по томе обичај да прстенује мдаденце. 0 том на који прст треба да се

нрстен меће дуго су времена различно судили напоследку јенекиИсидорпронашао данакажи треба дасе патиче прстен. јер у тај прст иде жила једна, управо из срца. Тај се обичај одржао до данас, али се и то зна да из срца иду жиле у све прсте.

хшмшмпмик.

МОЛИТВА ЈЕДНОГ СУЖНОГ СРВННА НА НОВО ЛЕТО 1869. ГОД. (Наставак.)

К'о да ј' Господ ка' калуђер как'и Пунан сграсти и пунан обести Криво шљима школе не дизаше С' тог' незнања са свим зачамеше Те неслогом себе раздираше И јединство своје раздробише Иа четир се стране ноделише И слободу своју изгубише. Авај Воже и Богородице Та у теби никве страсти није До доброте и милости лепе Свете правде и истине светле Ти си Србу давно опростио Само свести нека себи стече Лепе св.ести и слоге братинске Зато с' молим ево теби Боже Поживи нам све племе словенско И међ' њима рода Србинскога А на име браћу Црногорце Црногорце и Брђане младе Од Еосова што до данас нигде Црна Гора ником' не робова Већ очува искру српске свести Српске свести и слободе златне И истину што потврди свету Отворитељу Богу љутог гвож!;а Љутог' гвожЈја челика убојна Створитељу људства васцелога И Србинских срчаних јунака Да с' том Богу нехтеде робова Већ слободних Србинских синова За слободу који мрети знаду Јер слободом Вог се слави само Друге Србе браћу у Србији У Србији и свој Шумадији Узданице рода Србинскога Дај им Боже и Богородице Да) им Боже умље и разумље Да с' у дослук једни са другима Чинећ' вазда збора слободнога Јавна збора братска договора Да не буде к'о што ј' некад било Те кад паде живот у Душану Народ збору не бијаше вичан Те с' незнаде на невољи наПи

Те могоше грдни великашн Р!)аковци и проклети вуци У грабежу за господством клетим Српски јадан закрвити народ Закрвити, царство разорити И у ропство народ поринути Да не буде к'о што ј' некад било Да кнезови нису ради кавзи Ка' ни Турци грдне изјелице До ли јадна сиротиња раја Већ кнезови нек' су ради кавзи К'о и јадна сиротиња раја Ма не били Турци изјелице И остали њини измећари Већ нек буде к'о што је негда било Кад је цвала стара српска слава И слобода златна царовала По слов^нску стару обичају На зборишту да се земљом влада Дај им Боже и Богородице Дај Србима и кнезовом њиним Дај им Боже умље и разумље Да с' Бугари братинство прихвате Да с' Бугари вјеру поутврде Бугари су нама браћа лепа По цветању и по опадању По страдању и по робовању И по тежњи за јединством својим За јединством и слободом златном И по крви и по вјери часној Дај им Боже умље и разумље Да прихвате вјеру и с' Румуни С Каравлашком и Карабогданском Румуни су наша браћа лепа По страдању и по робовању И по тежњи за јединством својим За јединством и слободом златном II по часној вјери православној Дај им Боже умље и разумље С' Арбанаси вјеру да прихвате Са потомци јунак Кастријоте Та и то су наша браћа лепа По страдању и по робовању II по тежњи за јединством својим За јединством и слободом златном