Glasnik Skopskog naučnog društva
76 Гласник Скопског Научно Друшшва јр;
Исто тако немамо разлога, као што мисли овај научник, узети да су македонски посланици пошли Бастарнима из Византијума.' Ливије, истина, на истом месту пише: тегла рег зресет ацхии Вузапш Гегепа!.... ргојгес! из (Филип), али из тога, дабогме, не излази да је Филип уопште дошао у Византијум, а још мање да је одатле послао своје изасланство дунавским варварима. Ливије додаје да му је помоћ коју има да укаже Византијуму само изговор, а права му је намера да застраши трачке кнешчиће (те трза ад (егтогеш кеси Тћтасшт иисјепашт ргоЕесћиз), и, још, да се он враћа у Македонију кад је у једном боју победио ове владаочиће (регеа 45 ипо ргоећо е; Атадосо дисе сарго а Маседотат геди). То да се Филип најбоље могао обавестити о снази Бастарна у Византијуму и да зато треба мислити да је одатле послао своје посланике, такођер није тачно. (О Бастарнима он је могао добити обавештења од свих њихових суседа, а могао их је добити од Византијума и посредно преко људи из тог града (ако баш хоћемо да мислимо на Византијум).“
Да ли је дошло до каквог споразума између Филипа и Бастарнаг Извори нам о том ништа не кажу. Али да ли се из Глу. 39, 53, 12—16 не може о том ништа извести Код овог писца читамо: (Филип) тефат рег Тћгастат ехегс!шт пп Одгузаз ас Пепћејећов еј Вез5ов дихт: РЕШрророћп шђет |иса дезетат оррадапогшт, афш 1 ргохшта топшши аса сито [ати5 гесерегап! везе, сер, сашрезђгеваџе Ђатђакоз, дероршајив адтов еогшт, а дефНопет ассерн. гећсјо зтде ад РЕШрророћп ргаезфо, аиод ћаца тићо розе ађ Одгуз ехршвшт е5ђ, оррзачт пп. Пеџшпоро сопдеке та шћи — Раеотјае еа гео ез# —, рторе Епсопшт Иџулша.. ћаџа ргоси! ЗЕођиз, мејете шђе: поуат шђет Регзејда, ше 15 АНо тајол ћађегећ ћопоз, арреПам 1из5!. Могло би се помислити да је Филип овај упад у област Одриза, Дентелета и Беса учинио зато да би осигурао пут Бастарнима у Дарданију. (Он се могао на то обавезати варварима.“ Али то су све само могућности и ништа више. Ми држимо да то чак није ни вероватно. Јер даје стим циљем овај упад учињен, требало би очекивати да Бастарни одмах затим пођу у Дарданију. Филипов упад је успео и пут је варварима био осигуран. Зашто овај поход не би спадао у оне многобројне походе које су Македонци предузимали у суседне трачке области да би их застрашили, казнили, опљачкали итд., као што је био и онај о коме смо мало час говорили"
Филип се вратио, каже Ливије, из Филипопоља на Еригон (Црна Река). Ми не видимо да тај његов пут има неке везе стобожњом његовом намером да осигура Бастарнима пут у Дарданију, како мисли Кетасћ. Пут у Дарданију није водио преко РашкаПа-5тођ!. Зашто Филип иде на Еригон, то ми не можемо знати. (Он ту оснива варош Персејиду. Да ли то треба да буде главно погранично место македонске државе према Дарданцима, у чијој ће се земљи настанити Бастарнер' Извори о том ћуте. Према томе, то је само једна хипотеза без нарочитог основа. Имајмо на уму још да варош Згођ, од које Персејида није била далеко, није зацело била никаква важна погранична тачка. Таква тачка према Дарданцима је била Вујахога (данас Велес), јер је затварала улаз из Дарданије у Македонију.
По Полибију (23, 10, 4—6), кога исписује Ливије (40, 3), Филип је 183/182 год. преселио један велики број грађана из приморских градова с њиховим породицама у Ематију, која се некад звала Пеонија. На њихово место он је довео Трачане и друге суседне варваре. Јер он се надао да ће му ови у рату с Римљанима бити вернији. Мислимо да је Кетасћ овај податак у нашим изворима сасвим рђаво схватио. По његовом мишљењу, Филип хоће да македонизира
: Мезе Ш 30 пише да је Филип ступио у везе с Бастарнима већ пре него што је предузео овај поход против Трачана у корист Византа. Не види се на основу чега он тако мисли.
• Кетасћ 266.
8 Ретасћ 267.
4 Кетасћ 267.
5 Љаа. 269.