Glasnik Skopskog naučnog društva

20 Гласник Скопска Научно Друшшва 6

сопстерапз сеји ећ ојастаћа сгизја Ф55шЕ штуегвштаџе астеп, диод фи 5и5пиегаћ, тедиз ошкођиз ујеја (апдет еј соптшша дезнћш афаџе еадет гиг5из (каствеп!а трефепнђиз зирегдисја зшттег5и. Рашсјех опш! роршо рег штатаџе прат мх сопсла5 уааселђиз емазегил.

Ако се ове речи тачно протумаче, онда су Бастарни претрпели ову катастрофу кад су с леве обале Дунава прелазиле на десну. Они долазе Персеју у помоћ на његов позив. То што долазе Персеју, а не Филипу, такођер би говорило за то да се овде не мисли на Клондикове Бастарне, који су дошли на Филипов позив. Али дабогме Орозије можда и греши. (Он није писац код кога је свака реч на свом месту. Зато може бити Бастарни о којима он говори нису страдали на Дунаву полазећи Персеју у помоћ него напротив враћајући се из Балкана. У том случају могло би се помислити да су то били Клондикови људи који су претрпели у Дарданији мало час споменути пораз. Време би се слагало, јер и по Орозију је зима кад се катастрофа на Дунаву десила а зима је и по Ливију кад су у Дарданији Бастарни поражени.

Али дабогме то је само једна могућност и ништа више. Исто је тако само једна могућност да су се они из Дарданије повукли на Дунав моравском долином. (Они су могли отићи на Дунав и другим путем, например баш оним истим којим су дошли. Нити ми можемо рећи да ли су или не изишли на (Сингидунум (данашњи Београд) или Бононију (Видин). Кад извори ћуте, и ми се морамо задовољити са оним 1опогаттив.“

Као што смо рекли, Персеј је досад можда био неутралан у рату Бастарна и Дарданаца. Дарданци га оптужују да је у споразуму с Бастарнима и Римљани у то верују, али то не мора бити тачно. Можда и у (Орозија, који каже да су Бастарни прешли Дунав на позив Персејев, имамо само одјек тог веровања,

Али је македонски краљ напослетку доиста ступио у споразум с Бастарнима. ЈЊему грози страшна опасност од Римљана и сасвим је природно да он потражи помоћ од великог и ратоборног племена на које је и његов отац полагао толике наде. Само је тешко утврдити кад се он обратио Бастарнима. Да ли је то било одмах после бастарнске катастрофе на Дунаву 2" Разуме се сви Клондикови људи нису нашли том приликом смрт у дунавским таласима. Несумњиво у Орозија имамо једно од обичних реторских претеривања која су тако честа у старих историка. Повода да изиђе из дотадашње неутралности могло је Персеју дати понашање Римљана који су пуни неповерења према њему и које он не може ничим да умилостиви. Могло би се дакле помислити да је македонски краљ у договору с Бастарнима још 176. Али доказа нема. Доказ да он има веза с Бастарнима није дабогме ни то што у његовој војсци год. 171 има 2000 Гала (Шу. 42, 51, 7) или то што се опет неки Гали помињу у његовој војсци год. 169 (Цу. 44, 12). Ти Гали не морају бити Бастарни, него, рецимо, и Скордисци или Гали које Ливије спомиње у Ш македонској области

(Цу. 40, 30). |

Тачно је то да је Персеј позвао у помоћ Клондика год. 168. Али пре тога упао је у Дарданију сам. (О том имамо у изворима неколико кратких бележака. Плутарх (Дет. Раш. 9) прича овако: „Знатан је упад који је Персеј учинио у Дарданију, где је побио 10000 варвара и задобио велики плен“. Ту Плутарх додаје како је он покренуо и Галате Бастарне на Дунаву и како се

' Келасћ 284.

• Ветасћ 291 помишља да је једно римско изасланство дошло у Дарданију после пораза који су Бастарни од Дарданаџа претрпели (тобоже код Ниша) и да је то одлучило Бастарне да се повуку на Дунав. Ми не видимо на основу чега би требало тако мислити.

з Кејпасћ 285.

« Бејласћ (287) мисли да су ти Гали били из трачко-дунавске области. Разлог му је тај што њима командује неки Асклепиодот ађ Негасјеа ех а. Али то дабогме значи само толико да је њихов командант био из те Хераклеје. А одакле су његови војници били, то нам

се не каже