Glasnik Skopskog naučnog društva
22 Гласник Скопског Научног Друштва 8
раме с његовом војском. А могао их је довести у Дарданију, да му чувају северне границе.“
аш једини извор који о овој бастарнској помоћи говори, то је Ливије 44, 26—27. Он прича овако. Персеј је изгубио због свог тврдичлука и савез који је раније начинио с Гентијем и велику помоћ коју су му понудили Гали“ Ови су се Гали тада налазили у Илирикуму који су били поплавили (ен ет СаПогит ећазогшт рег Шупсшт теепз објаћша амх Ши.) Њих је долазило 10000 коњаника и толико пешака, а били су погођени коњаник по 10, пешак по 5, а њихов вођ
за 1000 златника.“ Персеј им пође у сусрет" и нареди да их на путу дочекају с храном. Њиховим кнезовима пошаље неке поклоне и мало злата. Мислио је да ће моћи да их превари. (Он стигне у Алману на Вардару и ту се улогори. Гали се опет зауставе код Десудабе у Медици, чекајући да им се исплати обећани новац. Персеј им ту пошаље једног од својих доглавника с наредбом да Гали дођу у Билазору" (дан. Велес), а њихове вође к њему. Посланик дође к њима. (ни га питају да ли је донео новац како су се погодили. А кад он не одговори ништа, њихов кнез Клондик рече му да се неће маћи ни корак у напред ако им краљ не пошље злато. Кад је Персеју донесена та порука, он се онда сети да су варвари неверни и да би за Македонију могло бити опасно ако би примила толики број таквих људи. (Он реши да би му било доста 5000. Његов посланик врати се Галима с новом поруком: да пошљу 5000 људи. Клондик запита да ли ће бар ти људи добити одмах новац. Али кад виде да ни на то питање не може добити сигуран одговор, он се врати натраг на Дунав.
Изгледа да је ово приповедање, у главном барем, тачно. Бар нема разлога да се у то сумња. Ипак су неки то учинили. Има, на име, мишљење да Персеј није био тврдица него напротив да је мудро поступио.“ Каже се да је било опасно
1 Изгледа да Ретасћ (293) мисли на нешто греће кад каже: Аргез ауот Гете апх Котајп5 ја гошје фФесје де 1 АдлаНаие еп Маседоте раг Је Зид ди ЗКоктаиз, 1 Тепг Тегтеган аша Ја гошће аи, а Мога де се таза, етргиштан Је Фетттоте дез Пагдашепз ебћ деђоцећан зиг Ја ћашје мађбе де 1 Ахоз. Пи тојоз, ез!-се раг пп ргојећ де сеће зогће аче | ехрбаџетајз рочгаџој, а Ја зине де зоп ехреф оп еп Пагдате, Регзбе зе Чеада а гесоштт епћп аих Вазђактпез, сопше оп Реп ассивањ дершв 51 Јопофетр5 а (оте.
з Мјезе Ш 153 каже да су то били „махом“ Бастарни. У Ливија читамо само СаПогит. Не видимо зашто то не би били чисти Баста, ни. Вођ им је би» Клондик. Пошто је од прошлог бастарнског рата у Дарданији прошло читавих седам -- осам година, могло би бити да је овај Клондик различан од раније споменутог вође истог имена.
8 Није вероватно да су ови Гали поплавили Илирик пре него што ће доћи у земљу Меда. Вероватније је да су поплавили Тракију. После се они враћају на Дунав кроз Тракију (Шу. 44, 27 тећо ад Њаит регроријан Тћгааат — гефегит). УМУеззепђоги у свом издању Ливија мисли да су они дошли преко Илирије а вратили се преко Тракије. Кетасћ :301) држи да су се вратили истим путем којим су и дошли. Он „Илирик“ узима у смислу „област између Јадранског Мора, Македоније, Саве и Струме.“ Али он, изгледа, долази сам са собом у противуречност, јер онда Гали нису поплавили Илирик.
+ Рпактећ, Дет. Раше, 12, 4 пише да су Бастарни тражили за сваког свог кнеза 1000 статера (хол бушстоу Тугибут у:М006). Ово не стоји у противуречности с Ливијем, јер код њега је једнина употребљена за множину (44, 26 едцез - редез - дих). Али баш кад би и постојала та разлика, не би се морало претпоставити оно што стоји у Плутарха. Још мање се смеју изводити одатле закључци као што је онај у Кејласћ (298): „није невероватно да је пораз бастарнски у Дарданији пољуљао ауторитет Клондиков и да остали бастарнски кнезови нису хтели даље да остану, као он, верни македонском савезу, ако им се не би дала иста награда која њему.“ Што се тиче Апијана (Масед. 18), он каже изреком да је само Клондику (он га зове КХог/оф) било обећано 1000 статера (едбхву КХоМфр џ:у тб Тугрбу доУђуо. уљАо0с Хр90005 отаљђрас). Али он је могао нетачно разумети Ливија.
5 Крезе Ш 153 тврди да је Персеј послао преко Дунава људе који су се погодили с Бастарвима да дођу Персеју у помоћ. Из Ливија се то не види. По њему би се могло помислити и да су Бастарни прешли сами у Тракију, а тек онда да је Персеј ступио с њима у преговоре. По РГлодог. 30, 24 они су позвани с Дунава бт 6 Персеђс хофбервуос гтлехтоос Галалос пеперажеуо. тђу "Латроу Ет% соршауја, першуорте уеубреуоб Флестеџкву 615 ту Мосдеђу.
8 Зашто у Билазору, не знамо. Помишља се да је одатле требало да иду у Дарданију (Мезе Ш 153). Мислимо да то није био најбољи пут за ту област. С друге стране, главна опасност која је претила Персеју била је римска војска на југу. Можда би се Бастарни из Билазоре, бар већим делом, придружили Персејевој војсци. |
т Ројуђ. 29, 9, 13 и Глодог. 30, 24 кажу такођер да је.он из тврдичлука изгубио Бастарне.