Glasnik Skopskog naučnog društva

2086 Гласник Скопског Научног Друштва 70

Параћаја Коста Љапи (челник се каже по старом, вели он) извештава нас да (Саракачани овамо долазе нећ 150 год. (О пореклу саракачанском вели да потичу од епирског села (Сарако, које је потпадало под Алипашу. И из другога епирског села Каларћта има много Саракачана по Грчкој, Турској и Бугарској. Каћавунци нису му исто што и Саракачани. Они су Ђупци (==цигани). Зна, где све има Саракачана у Леринском и Воденском округу, који сви зимују око Солуна, у Солунском Пољу, у Кукушу, Лангази и т. д. Словене зове као и Аромуни ИУптрагоз'). Фаршерота има пет фамилија овде, који су из Костреца код Фрашери. Друга су влашка села тамо РбагеГ!, Ра (250 кућа), Меагеает, Вазокис (300 кућа), Патда (1500 кућа). Наш влашки известилац дошао је само ове године да летује овде; пре је летовао у Беру. Од Первељота су овде само 3 фамилије. (Саракачанских је осам фамилија, од којих некоје зимују на Халкидику. Летовиште зову хаХожеруб, а зимовиште ушеоуштио. И они као и остали Саракачани стежу реч пробала у ргота (Еџрадг ргоја = влашки ипа сипрћ а о). За распознавање оваца по власништву урезују се знакови: 960 за јбази то зттад == џог 5 адаг зетпи. Бачило зову зтипра == влашки Ешаг. То је место где се музу овце. Док само место где се сир прави влашки се зове Едзаге = саракачански баагд. Мнтересантне су разлике у употреби балканских речи: урда кажу и Саракачани, док Власи 2':2е. Маћедонску машенишу зову Сар. Езпбраја, Власи 2а#д, сирашку: агти или #ораво, Власи: агдт, молзници: уаХарг, вл. тата, синг. такођер титид. Пландовање оваца: #01: вл. (оа 5 адипи оџе ) титаги. (Онај који музе овце зове се грчки аттеау. Ведрица у коју се музе гр. Катаћау = вл. офеан (ам утон икааг). Бусенасту траву на Кајмак-Чалану зову и једни и други #1/4, док осталу гагба == уштат. Разлика између фаршеротскога и первељотскога влашкога говора је у дифтонгу и у палатализацији: Ф. кажу агедеш „прст“, П. агеаает; Ф. Кт<ртих, П. (== Мизиклам) ст; Ф. ошора (добро место у планини, суват), П. ошоард.

(Ово мало бележака нека буде за сада доста, да се види, колико је интересантних лингвистичких и етнографских момената било овде на окупу.

Са Кајмак-Чалана одох равно у Битољ да се обавестим и овде о условима за лингвистичке студије. Битољ је био од увек јако влашко средиште. Интересантно је, да за ову варош Власи имају исти назив који и Срби: Вие (етра ВпиГе идем у Битољ) == Бишољ, док Арнаути, Турци и Грци Монасшир. За Охрид имају Власи такођер словенски назив Лаа (1' изговорен готово као сонантно р), као и за Ресан = Атбвећ. Власи осећају разлике између говора у Моловишту и у Гопешу. „Прст“ се каже у Гопешу и Моловишту геџи према агеати у Битољу и Магареву. Моловиште (арум. ЉМлшоо: 56, -еап) према влашким рачунима броји сада око 120 породица. ИМ у говору између Битоља и и Моловишта осећају Власи разлике. Као једна од ситних за странца готово неприметљивих наводи ми се: 1 ја( (Маловиште) према # јак (Битољ) „што радиш“ Битољски је говор Власима финији него говор сељака у Моловишту. Сељаци Власи из Моловишта, Гопеша, Трнова, Магарева и Нижопоља иду на печалбу (= Фира атитанки Та ИУптеште, а ТитЕ ле, „Зетбје, то Атетка, ти Атитате, а Ртапџе, АпрЏе, јо Аизћт, (а Папе, 1 Сттите).

Веома ме интересовало сазнати имена аромунских сојева у њиховим селима. Тога се питања није уопште нико дотакао. Могао сам за сада добити податке само за Моловиште и Магарево. Поред очитих турских назива, као што су Алшипармак (= 6 прсти), има у Магареву и арнаутских: Биштша (= реп), Ва!а (= чело), поред доста грчких: Анакашумебн, Папасшбриу. Плурал се чини

;

|) Аром. УШтсиг". р за л је новогрчка појава, упор. ддерфес. Место тако и у Арбау( ту > турски Арнаџш за итал. А!бапезе. ГПррема томе је у старосрп. Вабенљ < Атфапит > Абапит промена консонанта л > р новогрчка или боље средњогрчка појава. — У Скопљу ми рекоше Власи, да Бугаре зову поругљиво хопти „лисица“. Генерализирање назива „Бугарин“ код Грка и код Аромуна, који овај назив примише од Грка, како се по консонатској промени л > р јасно види, потиче зацело од бугареке пропаганде, како ми скопски Власи рекоше.