Glasnik Skopskog naučnog društva

11 „Линзвистичке белешке с ауша по Јужној Србији 287

обично на: -ап: Кагаигат!т, али и врло комплицирано као јапошоат!: од Јапбга, Ропаааг!: од Ропаак.

За Маловиште, које датира од 180—190 г., постоји традиција, да су дошли из Бискућа у Арбанији, а неке фамилије из Москопоља. Међу именима сојева има и једно чисто словенско као Палшбра (А! сш гече2 А! Раброга, плур. РаПодгат!т), поред грчких: Лапаконсшандини, Ргојдтг (= натраг, Јоване !). За породицу Газа вели се да је грцизирана, али да је била словенска из Преспе.

Напокон је Битољ место, где се може студирати и арнаутски. Арнаута Гега има у Острецу (11 км од Битоља) и у Злокућанима, док су Тоске у Дихову, Братиндолу, Магареву, Рамној, Кажанима (ту има и Влаха), Доленцима, Лери, Прновецу, Древенику и Мургашову. Мој ме известилац уверава да све ове Тоске једнако говоре као и они у Корчи. Они из Остреца, премда су муслимани као и ови, тешко се разумеју, н. пр. Кије тш од (Острец) према њихову Ки обје „куда идешг“ Или: Тате! (Острец) — Сити“ „млеко“; даћре — теШте „маст“; тузет — сте „кукуруз“.

Како за студије топономастичке није било времена, одложих информацију по овом питању за друга времена. Изгледа, да је турски елеменат и овде велик: Поток, који се слива у Драгор, зове се Кигтаетезг (= дивља река).

Пешар Скок.

РЕЗЏОМЕ.

(Се ртепјег агнсје Фипе земне 4'ефидез а сшуте сопнел Је соше ехрозе Фез убзшћајв ди уоуасе даџе |ашкецг аман епферив, еп зербешђге 1926, Чапз Ја Зете гаеифопаје, еп рагсоџгап! БКорђе, РиЛер, Риерес, Кишвемса, Макомо, Јует, 5Косуп, Мјабке Кошђе еБ Внођ, еп уце дез Сшае5 шееђаКатаџез (= гавјапсез зјауез, аготоипез, аапајв, стесв тодете, (иге5). Се п'ефан ашип ргеппег моуасе ЧезНиб а гатаззег зшг рјасе дез гепзејспетепће а зетмг аих 6ћидез ш!бнеџтез, тоттаНопз зшг Јев сепз еј Јез сопашопз де Јешг мје еп Тапе аие сеја реше гкесагдег Је гавбјапсе Ипошанае.

Г/ођјећ де ећидез5 шеетђајкапацев езе абћп! раг јез гбрегсиввјоп5 ташиеПез ди'ехегсеп Јев а бтел!а 1фотев Ђасатаџез Рип виг Гаште. Г'лтетајКашзте зе таппезје р. е. дапз Ја #оропупје (ех. 200:6, еп Момћохо, Чопе Је С рапје раг ]е5 јауез герозе зиг пашаНоп де Ја ргопопсјаНоћ отесаце оџ Фигаџе де #', дап5 [е5 кетпипојодјез роршаше (ех. рога, рогка) ећ разђогаје, Чапз сеЏе де ФаИбрелз табнетв аџ5ар Бјеп дџе Фапз Ја рћопбНаџе Фез вијеће рапап5 (ех. 4' еђ Је соттепсетеп! де Ја фФеранноп Фез зррапјев ттегдептајез аапајвез а Меге2), Фап5 Ја БИпочие (ех. јез АЉапајз опесџез де Меге21) еј Јев Гасопз де сопаћлште Аез рћгавез (ех. оода(ћа) та зе рбје=иј т рпећ а Мегег) ејс. (Опапе а Ја «етпипоЈодле теефђајкапдџе Чез габНег5, |'ашкеш"т па ехапипб аџе сеПе дез сћацавоппјегз аготоџпез де ЗКорђе еј сеЏе аез тепшјег5 зјамев де РиЏер. Џа гејаНоп еп Зоппе диејаџез еећап опв.

ЗКорце деуепапе а ргбзелЕ де рјиз еп рјиз Је септе парогапЕ аготошпе етађгаззе сецх аш ађапдоппел! Кгикемо. Пешту рамег соптепсз абја а ассизег дчејуџе5 рагнешатћев еј а зе а етепсјег. Виој ећ за сопшбе соптиелћ а сопзегуег зоп апсјепле !трогфапсе де септе атотоцпе ац5з! дапз Је попуе! Ега. Ртез де ВиоЦ, 1 у а дез со!оплев ађапајвез ошеоцез еј (озаџев.

Рош Реде ди табјапсе ИпршеНаџе, сјезе а Мјазке Кодђе оп ]ез агакасап5 бршгоје5 раззеп! ГЕРЕ ауес Јешгв #гопреаих епзетђје амес јез Аготоцпез [абегојез еј регуећојев аш'оп фоџуе Је пићеџ Је рја5 арргорше ах ођзегуаНопз де се фепге. Га гејаноп Је |аџкешг пе сопнелЕ серепдалЕ аче аџејаџез тепиз ођвегуаноп5 ргепипаје5 сопсетап! Јеш" Јапоце ећ Јеш' опоте.