Glasnik Skopskog naučnog društva

Преглед литерашуре 299

пољопривредом и гајењем свилених буба. (Строга лингвистичка анализа била би овде прва нужда, да се тачно види, што је словенски, а што латински елеменат, јер је још увек отворено питање, нису ли и ови Власи били у прошлости само номади.

(Од заната баве се лончарством и бачварством. Пада у очи, да овде. има далеко више латинских израза него ли за пољопривреду.

Да је аутор већ у овим одељцима био тачно одредио провениенцију терминологије, зацело би добио још неколико индиција за питање о постанку мегленских Влаха, на које прелази на стр. 54. Капидан с правом одбацује теорију Денсушанову, која вели, да ови Власи потичу од северних Дакорумуна. Не допушта, да је на њиховој данашњој територији, на коју су Византинци населили свладане Печењеге (7), могло доћи до мешања Влаха и њих, како је Јиречек мислио. У главном полази Капидан са гледишта, да ови Власи нису истом у Меглену постали Власима, него да су то били већ пре него су дошли овамо, и да заједно са осталим Аромунима спадају у групу Румуна насталих јужно од Дунава. (Он уопште дели Румуне на две зоне: 1. северну, из које потичу Дакорумуни, а од ових се касније одвојише истарски Румуни, и 2. јужну, из које потичу мегленски Власи и остали Аромуни (Цинцари). Главни му је критериј замена це ци за латинско се ст. (Ова је замена старија од словенских речи. Словенске је речи не познају. Констатира, да Цинцари у Моловишту и Гопешу показују неке језичне појединости заједничке са мегленским Власима. Жалити је, што аутор није био детаљнији у овој тврдњи. За одређење времена, када дођоше ови Власи у Меглен, употребљава глас о, за који тврди (р. 58, 65 и 92), да су га узели од Словена у Родопама и који је глас идентичан са оним у диалекту у Ахђрчелеби (р. 64). (Одатле закључује, да су ови Власи пре него дођоше овамо, морали бити у Родопама. Како је овај глас настао из % после 12. столећа, закључује: 1. да они нису могли доћи у Меглен у 10. или 11. веку, како се досада мислило, него после 12. или можда чак после 13. века; 2. како су Печењези били овде колонизовани у 11. веку, а долазак је Влаха каснији, нису се могли помешати с њима у Меглену, јер се не може доказати, да су се Печењези могли сачувати као народ до њихова доласка; и 3. уза све што ови Власи имају заједничких језичних црта са Дакорумунима, они су ипак огранак јужнорумунске језичне групе и Вајганд греши, кад их меће у везу са истарским Румунима.

Хронологичка теорија Капиданова почива на лабавим лингвистичким ногама. Никако се не може узети, да је њихов глас 0, који код њих настаје делимице под истим условима као и дакорумунски :, и који се никако не налази у ненаглашеним слоговима, развио под утицајем диалекта у Ахђрчелеби. После консонаната каошто сур, ч, з и т. д. могу у затвореним слоговима и вокали це да пређу у 9. У Ахђрчелеби настаје овај вокал 0 из старих словенских полугласова % + и назала х х у наглашеним слоговима. Истакнути ваља да мегленски Власи не познају тога гласа у словенским речима, него имају за %>0: биз ос или за > е: гетпта, за ж> ит: Фитбтаџа или Оп: зсотр, за А>т: аттаад. Једине речи, које показују 0, јесу Хогрд и бодтес. Кад би мегленски Власи овај вокал били узели од Словена у Родопама, очекивали би га с пуним правом понајпре у словенским речима у њихову говору, а не у латинскима. А. кад тамо он се налази у латинским речима и само у две словенске, и од тих одговара ХОтра посвема дакорумунскоме стра. фОдтес стоји додуше за бедникљ, али и у дакорумунском има неколико случајева, где стоји ! за 5. Може дакле бити, да су мегленски Власи сасвим независно од диалекта у Ахљрчелеби заменили словенско % са својим 0 у овој речи, као што су и турски веларни вокал у суфиксу -ЈуК заменили са 9: -0с (н. пр. Криос). Узети дакле ваља, да су мегленски Власи развили глас 0 на место дакорумунског 7 и арнаутскога < (н. пр. у ререте < рарапиз) независно од диалекта у Ахђрчелеби. Да овоме гласу 4 одговара у ненаглашеним слоговима 4 или џи, то је према општој тенденцији овога диалекта, који строго лучи изговор вокала у наглашеном слогу од оних у ненаглашеном. Колико је ту утицаја словенскога, тешко је засада рећи.