Glasnik Skopskog naučnog društva

298 Гласник Скопског Научног Лруштва

вини, док су све остале део грчке територије. У три су општине ови Власи већ славизирани. То су Баровица, Коњско и Сирминина. рноречки влашки диалекат приближује се аромунскоме у општини Гттааг, камо су се Аромуни "са Грамоса доселили пре 150 година. Црноречкоме се приближава и диалекат, који се говори у Хуми.

вим се Власима први почео бавити Грк Николаидес (1859), после њега Жан (Наћп, 1867), Апостол Маргарит (1874), Пикот (1875) и за тим Перикле Папахаџи (1900—2). Научну вредност имају тек проучавања Вајгандова (ИЈасћоМетеп, 1892).

Аутор описује затим потанко њихова насеља, од којих је најважније Нонши, где су се ови Власи пре 300—350 година истурчили. Словенски се језик овде веома цени. По типу се становници Нонте разликују од осталих мегленских Влаха. Имена махала су делом словенска, а дело турска. (Словенска су н. пр. Боз, без сумње б6ав (затабисие) и Горниш, ваљда исто што и горница (врста крушке). Потурчење њихово настало је у време досељавања Турака из малоазијске области Кониа (т. зв. Коњари). Цркве, чија имена још и данас постоје, претворене су у џамије. Од времена потурчења датира, вели аутор, и ширење словенског језика међу њима, јер су се становници Нонте почели да жене с Помацима из Караџове.

Друго веће њихово насеље Ошани (2320 становника) настало је, према приповедању стараца, од 7 села (саћип), од којих су чисто словенски називи ови: /гооата, Еазпиа, Казан, Бепоћ. (Северозападно од шана је општина Бирислав на обронку брда Џаик са 500 становника. У Караџови се налази општина Лугунца или Гипаат са 1350 становника, чије име ми се чини да стоји у вези за лжте. Земље су ове две општине врло плодне. (Становници Хуме дошли су из Сабата, опустелог насеља између Коњског и Хуме. Име Сафитагн свакако доказује, да је то било насеље номадских Влаха, који су истом овде постали сталноседеоци.

После Нонте највећа је њихова општина Лиумница са 3000 душа. Име зацело словенско, ваљда супстантивирани адјектив од личног имена Љуб. Јужно од ње је Купа са 900 душа. Одатле за 18—20км јужније је општина Црна Река са 800 душа.

Према овим подацима износио би број ових Влаха нешто преко 11.000 душа. |

Након овога приказа долазе подаци о становима, породичном животу, веровању и обичајима мегленских Влаха. Ту је аутор дао доста драгоценог материјала њихове терминологије. Једино је жалити, што није дао у загради и називе, које употребљавају и оближњи Словени и Аромуни у општини Глоааг, који овде броје 2500—3000 душа. Исто би било добро, да је по гдегде и забележио акценат у двојбеним случајевима (н. пр. у ген. силш). Да је овде словенски елеменат врло велик, зна се дакако а рпоп. Али не би шкодило, да се н. пр. уз ггеат (простор пред улазом у кућу) каже и исти назив маћедонских Срба онога краја, („трем“), исто тако за сГен (==мала избица уз кућу, у Србији „клет“). За зтејит (==<туп на гумну) н. пр. је очито, да је то сшежер осталих Срба, н. пр. у Морихову и т. д. Нада све би било од важности да се тачно зна, колики је данашњи идентитет између њихове терминологије и оне околних Словена, јер је врло лако могуће, да њихов словенски елеменат није

посве идентичан с језиком данашњих њихових словенских суседа. Иста примедба вреди и за терминологију за ношњу, што је даје Капидан. Недостатак дела је још што аутор није дао шематичних нацрта за поједине предмете, како би се тачно знало, на што се који термин односи.

Божићна терминологија њихова (р. 37) сва је словенска.

Потанко нас аутор обавешћује и о женидбеним обичајима и о терминологији која је с њима у вези. Истаћи ваља, да ови Власи овом приликом певају само словенске песме, тако да и овде посвема превлађује словенски елеменат.

У одељку о њихову занимању даје аутор и њихову пољопривредну терминологију. Код плуга су сами словенски називи. (Ови се Власи данас занимају