Glasnik Skopskog naučnog društva

26 Гласник Скопског Научно Лруштва 2,

А датум наштампан код Новаковића долази на повељи бр. 42 (и 43), коју није Новаковић штампао, прескочивши при ексцерпирању из Ковачевића са почетка једне повеље (бр. 41) на завршетак друге (бр. 42).

Зато овде штампамо редом и једну и другу повељу, додавши повељи бр. 42 варианте из дупликата бр. 43, који можемо сматрати као концепт повеље.

17 маја 1355.

Цар Сшефан Душан пошврђује Хиландару метохију манастира св. Пера Коришког и друге земље и повластице (Повеља бр. 42.).

Сккракшоу царствоџ „ин З6КОрБ На Ароупицнха 6 ПрКОВЕЦШЕННАМИЋ патрнархомњ кур-баколић, И ић интрополити, но сћ гепнскопвтн, нико нгораекм, но њо кин поџстинножнтелмни скетире годи Жаона, нос о вебмин Баастелн (Срвпскегин и Грвчквшин н Поморкквгин, и тор НЗНДЕ БГЧАСТНИ – НГОММЕНЕ скетнве Богородице Хиландарњскике кур-Дородићи, и старкци пирга Варенскааго Ббнофриве, но ннн старци, н изнегоше хрбловокле прожроднтеаа Царства (ИН скетога крада, н говорвише тоџ на зкофоу циргтва мн, како НИБ соу отегадн сокласнна мнтропоавтво но бо иними мегбници, ЗеИД6 Но пааниноу криво су Поккицег, но оу светога Петфа, но на Вроушчци.

(1) И царство ми огледавњ хрнсокорле дбда царства „мн скетога кдаат, не поткорихв, НЕ ПАЧЕ КОЛБШЕ ПоТКрДИХК, НО поврати нлаињћ Царство „ин пааниној Чето Ваменике на Бовствци но земан од манастириша Мазоке, но одк РЕманни како сн су држаан од неконн, како МИЋО ПНШЕ хонеовоуаћ светога кола, н на Вроушчици до краста Серафнонова, кико пише уронсгокоуаћ (Ке тога кфалп. ; |

(2) Такожде од светога Џетфа, како пише ухрнсовораћ скетога крали, на Ржаноџ од Нгрицњ низ Брдо оу гторденњце комб аике, Нис поток оу (кој, ниже Докракова камена, низ (ке оу Чрвни камин, но КИШЕ камена под КОДА Гобшетнна, пркко стране оу Жили Пабшк, оу Веанки дол.

(3) И планина Вопрникенк 3 Блоа кабтномањ, до „малога Брда Остовенце, до кафти Вогтадинте, прбко Гвозда оу камин ниже Локкнце на поути кон греде низ ироушњ, оу раја Ошатка, мнз кркдо до оу Пчетиноу стноу, мис Цероккца, низ Шовтвнб, мис потока ма дено, на Прбећделцоу мис поаве оу кој, где оупада сркда него потокв, оу фбкој протива С Еножешанеја, низ фКкоџ оу метб Живинбскоу.

(4) И планина Аоккнца н Прапратница, Б'акекк крвхк До Пцели н до Боџаца, како греде поутк код Боуаца прбко на Ражано, прбко Гвозда поутеињ на Заногоу, поутемк под главоу Огорфбакмкој но низ Режано по ХонАу, како КЕ Каин ваан к' Скорокнцеик, право на Игонца.

(5) ИН шо во приложило Царство! „ин, покаомивши се чоудоткорненлић МОШЊИЋ гбетога Петра, ско Ккзаоклавенолик царицомк кура БСленошк, Нос когодарованниик синогик нае, кралеемк Оурошвик, Засањкљ Скорокнша, н запнснло цафство ми урисокоџак, Н послало цафсгтко мн соудно Параввка,

ко + стафвук окижданкЈ но соттеаан, но погтикнан его: од ПОКнждДНЕС АНЖЕ Окофокишк, от СТЕНЕ оу фекоџ, низ реке оуо Теинн поток, оу Петрокоу гадк, на Псеомникк, на коукоу, оу БУлкк Крбхћ, НО пакн от стене прфбко

1 Слово Д црвено. % У бр. 43 — ЉМобижднванћ.