Glasnik Skopskog naučnog društva

350 Гласник Скопског Научног Друштва

16. Вађас К., ЏђБег дале аге: Афугдел аџ5 Јисозјамјеп, СјЈазп!К ћту., рту. дгибтуа, Дастеђ, ХХХМ, 1922, 7 стр., 6 слика у тексту.

Писац наводи три врсте, од њих једну као нову суврсту. Т'огосатв зећтааи Погт. мат. ттееттефа живи у Микашиновића пећини код Огулина, ТтошосатаеЏа ћетсегопттаеп5тв у пећини Вјетерници код Завале — Херцеговина, Атјаврћута аезтатен у потоцима код Сплита и Скопља. Писац предлаже нову раздеобу са Т"ошосатаеЏот као посебним родом, без ексоподита на 4. и 5. переиоподу.

17. Кататап 56, Џђег џипзеге Вотђ!пабокагтћеп, С]азпак ћгу, рит. атизћуа, ХХХМ, Хасгеђ 1922, 8 страна. '

На граници распрострањења Вотфтагог тасћуриг и В. гтеџ5-а имаде једна зона, где се обе врсте укрштавају и стварају прелазне облике. Описани су примерци контактне зоне код Загреба. У другом делу је детаљан опис В. гасћуривг Коготбаћот:с:, западнобалканске су врсте, са великим брадавицама по телу и интензивнијом жутом бојом трбуха.

18. Дренски П,, Охридското езеро и неговата рибна фауна, Софиа 1922 (7), 10 страна.

Писац наводи 19 врста риба из охридског језера, које је проучавао за време рата, те износи податке о риболову г. 1918. |

19. Кепк К., Пеуејорретеп! ећ гбеосбпегаНоп де Гарраге! сори]аКешг сћег јез Ттас]јадез раја! со]е5, Агсћлуез де хоојосте ехрегтепкаје ећ сепегаје, Т. 61, 1922, стр. 2.

(О развоју и регенерацији копулаторног апарата код палудиколних трикладида. | 20. Напкб В., Евеће — из Ехр]/огаНопез хоојос1сае ађ Е. Сапа 1п АјЈђапла регаскае, А тао. бпаотапуовз АКадебтја Ва ап-кија Аза!пак Кадотапуоз егедтепуе;, Видарез! 1922, стр. 6 и 1 табла. Текст упоредо мађарски и немачки. |

Међу материјалом, што га је скупио управник мађ. музеја Чики у Албанији и нашим пограничним крајевима (види бр. 14), било је и неколико риба, које писац обрађује. На два примерка из једног потока код Корита, 50 км северозападно од Пећи, поставља писац нову врсту рибе, Рлохтиз саки. Из Бистрице код Пећи описује једног Рефотугоп рфапет са регенерираним двоструким репом.

21. Напке В., Џђег Феп Нипаз А зећ Џтђга Јасиз!и15, 2001. Апхејсет, ТМП, 1923, 8 стр., 3 слике.

Детаљан опис рибе и попис свих досада познатих налазишта у дунавском базену, међу њима је из наших крајева Неготин.

22. Дренски П., Приносђљ кљмћ рибната фауна на Черно море. (Сопетфђи оп а Гећиде аез ро1звоп5 де Ја Мег Молте, гесојћ 65 зиг |ез сбћев Би стаге5), Спис. на блг. академија на науките, књ. ХХМ, Софија 1923, 54 стране.

Уз црномоску обалу Бугарске живе 92 врсте риба, од тих је њих 38 наведено први пут за бугарску обалу а 3 по први пут за Црно море. (Многе од тих залазе у Дунав и долазе све до наших граница као С. тагтогагих Стреа, Астрепзета).

23. Мегјепз Е., Вегасе хиг Негрећојос1те Китапепз, ЗепсКепђетолапа, Ва. М, Екапк ут! 1923, 21 стр. |

Писац наводи за Румуњску 36 врста амфибија и рептилија, од тих 22 по властитом опажању. Сем обичних средњоевропских врста наводи и неколико јужних, као 1. тајог, Етух јасшив, Тезћадо фета те источне 1. ргансоја, Ететлаз атрша, Аб. раппотбсив, Е. Фаштса, Собабег сазртаз, Еларће гаитотагез, 1. арт сћетвопепзћв. За У. фетиз држи, да нису типични примерци, већ пре примерци |. гепага!. Херпетофауна Румуњске имаде много више веза са фауном јужне Русије неголи са балканском фауном.