Glasnik Skopskog naučnog društva

Пашања 359

душа и раде дунђерски занат“). Дунђери Малешевци иду у гурбетлук у четама које , предводе усшабаше“). Зидари Поповци у Херцеговини иду на рад у малим чешама. (Старешина се зове нешмар, а остали мајсшори. Старешина погађа посао и за себе и за другове“. У Алексинац и околину долазе ћерамиџије из Заплања и Власотиначког Среза као потпуно организоване целине, које се зову друсшо или шајва. Друсто има једног мајстора, коме управо цело друштво и припада. (Он погађа и плаћа све остале, он закупљује ћерамиџиницу, купује дрва, продаје ћерамиду и стара се о свему. Остали су шезешари, они који на тезги месе и секу циглу и ћерамиду и за то имају плате дванаест до петнаест дуката за лето, калџије, они који праве блато, са платом од осам до десет дуката, чираци они што разносе мекану ћерамиду и циглу на гувно, са платом од два до три дуката на лето. Цело друсто мајстор и храни. Величина друста зависи од тога на колико ће се тезга цигла сећи. Сву бригу за ред и остало води мајстор по још из старине свикнутим обичајима. — Кад око половине августа отпочне берба и сушење шљива спуштају се сељаци из карсних села Ваљевског Округа у доња колубарска села и раде на пушницима. Њих погађају и предводе нарочити вођи који се зову вурунџије“). „Док је у нас цветао кириџилук, кириџије су вршиле пренос робе као организовано друштво. На челу му је крамар, обично истакнутији и имућнији човек, који остале кириџије или погађа одсеком, или му они плаћају по нешто од коња, а добит деле. Крамару се све кириџије покоравају. (Он погађа с трговцима пошто ће се преносити роба, управља караваном, расправља и пресуђује заваде међу кириџијама". — На Скадарском Језеру кад се у риболов иде у групи образују се заједнице чији су чланови међу собом везани погодбама које се обичајем чувају. Тамо је за ловљење карићем потребно да буде два до осам другова, који чине заједницу, у којој је главни рибар, то јест онај чији је карић и коме због тога припада највећи део. За ловљење мањим грибовима постоји стално удружење, нека врста удеоничара и ортака, од по десет до двадесет другова, чији се односи регулишу стално утврђеним обичајима „који од старине владају међу ловцима“. Ови другови заједнички улажу за гриб, заједнички га плету и сви имају од лова подједнаке делове. (Они имају и сшарешину, кога бирају и коме су дужни „покоравати се и на његов се позив скупити и ловити“. (Он се стара о реду и правици иначе га друштво „може свргнути и другога именовати“. Млађи се уљудно понашају према старијима и врше теже послове. Ко од чланова не дође на позив у лов, или не пошље заменика, добија половину дела. Још је компликованија на Скадарском Језеру цеклинска риболовска заједница. Цеклињани су задржали лов у „опћу комуницу“. Лови се по нарочитим обичајним правилима, по којима свака мушка глава има удела у лову'). Врло је интересантан појав, да су се овакве занатске организације јавила у нашем народу и онде где су занати по селима од скора. У Ваљевском су се Округу сељаци у неким селима одали тек од пре тридесет и неколико године зидарском занату, али га не раде појединачно, већ као год и на другим местима, где је тај занат од старине, образују дружине, којима је старешина неимар, који погађа раднике и посао"). ве су ове организације, сем рибарске, привремене, само докле трају послови и док се не рашчисте рачуни. Оваквих привремених, сеоских занатских организација има доста на Балканском Полуострву, нарочито на истоку и на југу. К, Јиречек их помиње у Бугарској за баштоване, дунђере, фурунџије, алваџије, грнчаре и т. д.

~

по

· Николић, Врањска Пчиња (Насеља П, 162). .· Цвијић, Основе 1, 243. · Дедијер, Билећске Рудине (Насеља П, 741—742). · Павловић, Колубара и Подорина (Насеља ТУ, 426). · Тројановић, Наше кириџије (Сри. Ешн. Зборник, ХШ, стр. 6—7). А. Јовићевић, Скадарско језеро и ршболов на њему, стр. 217—9230; Види и У. Вос1::6, Због задазпјћ ргаџтаћ об:баја, 494—498. ').Љ. Павловић, Колубара и Подорина, 423.

7 >) | )

') ") )

= сз <<

Ор

(