Glasnik Skopskog naučnog društva

32 Гласник Скопско Научно Друштшва 8

Прва је повеља са поменом сабора на Крупиштима издата 2 маја, шеста — 10 августа. Ипак мислим да је сабор на мајском састанку могао да изда наредбе, да претресе спорове и да се разиђе, а канцеларија је логофетова писала повеље са поменом сабора и допније.' — По своме садржају су пет од тих повеља (бр. 1—5) у доста тесној међусобној вези, као расправљање спорова о хиландарским имањима.

вуда излази пред сабор игуман хиландарски кир-Доротије да се жали на суседе који не поштују стара права хиландарских метохија. бр. 1 позива се он на хрисовуље светог краља (Милутина) и жали се

на суседе (како су гЕли станницн и конкси накреда завела црекокнога на Понорвцеу н на осушчици): а) у Понорцу и Крушчици заузели су станици и коњуси део манастирског забела, 6) у Зети неће Подгоричани да дају манастиру царину, в) у Крушевској метохији сметају властела и метохијци манастирском тргу Книншу, пресељавају трг на друга места и не дају царине од вина, и г) жали се игуман и на „друге работе“, које нису тачно дефинисане у нарацији, али налазе се у диспозицији.

Да се задовољи жалби а), шаље цар судију Парабка да ослободи од станика и коњуха црквене забеле, да узме из околине 12 стараца добрих људи. — То је наредба за пороту о земљи, у духу чл. 79 и 80 Душ. Законика.“ На жалбу 6) нема тачног одговора. На жалбу в) одговара тачка М повеље; на остале жалбе читав низ тачака (У— ХИ), на крају којих долази и општи закон метохији хиландарској (за меропхе, у духу чл. 68 Д3) и потпуни имунитет фискални (од соћа) и судски (чак и за вражду).

У бр. 2 спомиње исти игуман Доротије за манастир Св. Николе у Добрушти, који је Душан још као краљ приложио Хиландару. Ту даје цар много села и других дарова (изгледа да су то нови дарови, а не потврда старих прилога). ИМ та метохија добрушка добија потврду својих имунитета и постаје својина Хиландара, као и остале метохије хиландарске: крушевска, хочанска и друге.

У бр. 4. видимо не једну свечану хрисовуљу, него једну простагму (ма да се и она на крају зове „златопечатно слово“ и имала је висећи златан печат).

на нема свечаног увода, јер је то једна пресуда, резултат правне радње у једном случају, сличном случају под а) у бр. 1.

Исти игуман Доротије жалио се је на суседе поводом земље села Карбинаца. Пред самим царом парничили су се Хиландарци са царским „бадцима“,“ који су заузели ту земљу. Цар није имао другог места да пресели те „брдрце“, с тога је послао штипског кефалију Давида, да са старцима и бадцима (опет у духу чл. 80 ДЗ) подели ту земљу и даде један део Хиландару. То је мерење извршено и нове границе уписане су у повељу са претњом: да се нарушилац

(«6 6

„»распе и некаже како повељева Законик царства ми .

ници недели, второи же скончавакоцу се уже году, рекше есени вр јрти иперветура еже ваеетђ Октомврза (Властарев Синшазмат, У, та. 9, изд. Новаковића стр. 473). Моу. ЈизЕ. 137 мало промењује те рокове: 1378 же Гоустинанова Новаа гадинојо или дваци вђ хћтћ Коунђа или Сектемврја срборомђ хошцетђ ббвати митрополитомђ оу патрјарха и епископомђ оу митрополитђ и истезати винб... (ђ. 475). Сетимо се да је крунисање Душаново извршено 16 априла 1346 на Ускрс, а потврда Законика на Вазнесење 21 маја 1349; нису ли Ускрс и Вазнесење били почетак и завршетак једне пролећне саборске сесије“

: Повеља од 10 августа 1355 писана је у Скопљу, не на Крупиштима.

2 У изд. Новаковића Зак. Сп. 430 та је наредба одељена као чл. ПАЈЕ

в Можда је за зетске метохије била издата једна засебна хрисовуља 2

«- Подела на тачке је од Ст. Новак. Зак. Спом. 429—432.

5 ФФлорински је на фотографији прочитао: ббци, брцема, 6Бшљ (исто и Љ. Стој. о. с. 71). Та неразумљива реч изазвала је сумњу Сш. Новаковића. Ми смо на оригиналу прочитали исто: боши, боцемо, али на трећем месту: КАЦА , дакле је реч бедошљ (очевидно од бедђши) нека врста стражара, федажог (уп. Бадњи дан = ма).

6 Није јасно на, који се члан Законика ту мисли; још је Заељ (Закон Душ. 1872 стр.118) забележио: да кад се у повељама позива цар на 4. Законик, више се мисли на општи дух Законика а не на тачно одређеке. чланове.