Glasonoša

Вјзој IV. Ваљево [9 Априаа (885 ЗГоджжа 1, ИЗЛА8И утзрвикож и петкож ГЛАСОНОШ ЦЕНА ЛИСТУ 6 диа. год. 3 дза на. по год. месечнобОпр. д. огласшма 5 пр. дин. од петптног реда ТТаб/лммлм еу се 2 д;еее!4а од комо ,,Глчсомома" пз.:азм. У.нољаааУу сзпрзгп.гагнмци, ка/мдм. уе рок мстекао, да {/зео.:с ирстжлату мто арс сбноамгм, како мд/ се .:мст ме м/ ирсстао слатм. Дретмотнмг(,м мз Лаљсеа -иозу арст:м/;ту моложмта мд?/ размосаму :учм уредмтмтеу; прста.:атммс(.м мз Дсозрада .мозу уе позолг;:т?г м/га.мпарпр/ &г,Јрузе ?птад:п. радммка : претплагнм^м ?:з Обрсмозма лмзу уе положмтм з. .Љуо</ Јозепл<обм^у, к?опжору ; прсгпл-чтммцм мз Уоа лмзуус нозомгмтм 2. Жат:< Дмол: пмсаул/ срсско.м; прстплатппцм ?/з Жионпм^ гмозу ус датм з. Д.чад. л:пру У/мзозамо м/;у; а прстплат- ј ммнм мз друз?'Ж мроусза л<02у иретплоту матм уредмм:итоу у помгамсзмл; мзм тазссмпл: змр?га.ма. пож:^=-^з* Свак има своје очи и само с њима гледа овај свет и све тта на њему бива; за то сав свет и све ствари свакоме друкче и изгледају. „Нејма сада пшнтена саијета као што га је негда било!" рече, неиомцриликом, један стари Црногорац из ријечке нахије, па ми ноче причати: ,.у мије младо доба, не бјеше ми јст ни двадесет годиаа, кретох са четои да што гођ нађемо што нијесмо изгубили. Слугпали смо сгарјеп:ину чете као својега оца, он је знао ђе има добре стоке. Кад смо уљегли у Херцеговину, једпе тамне по^и ин:ли смо (гуте^и као вукови. Тако дођемо до једнога оборз, уекочимо и почнемо всзати за рогове краве и волове. Наш старјешипа, ко/и бјеше отишао даље мимо обор, дотрчаи иолагано рече нам.- оставите, све оста^ вите, па хајдемо &а ! — Ми одмах оставимо стоку, на за њим, ^утећи хитро ш.фемо ; мислили смо да је опазио неку поћеру. Кад смо се далеко измакли запитасмо га : рашта нам не даде окланити онако лијеп залогај ? А он нам рече: „док сте ви бирали стоку у обору, ја сам отишао да видим у опој ку}ги има ли иога и јесу ли будни. Иађем под стрехом суд с водои, и не могох одољети жеТји аего се напих воде ; а ономе дому. иснод чијег сам крова попио кап воде или појео мр8у хљебу, не могу никакве штете навијети; образ ве нодноси: За то сам дотрчао и зановиједио да све оставите и да ни ' у п:то не такнете". — Тако и јест право! Нама свима бјеи:е мило тто имамо таквог поштеног четовоЦу. Одатле иренемо па пред зору, те исте воћи, ударимо на неке планинске станове, и двије стотине добрих огаца уграбисмо, и без мртве главе и без рањеног другз, сретно дома доћерасмо. — Нејма дааас поштена свијета као што га је вегда било^. Људи, незадовољни у свом завичају, беже из Евроие у дивље земље, а где год дођу створе <еби нову Европу. Неготина је зелена долипа, Где с' сливају само сва крајинока вина, Да нотопе бригу и љуту псслогу И све оно шго је мрско благом богу. Ко нема код своје куке да руча, тога не зову ншда у гости иа ручак. НАУЧНЕ ЦРТИЦЕ 77е^мнс у окрузу еаљезско.м м /шродмсс с//абрмнам,м/'а ?иплмтре м бпрутм. На граници југозападној и југоисточнпј овиг округа валазе се иланине: Медведник, Јабланик, Повлен и Маљев. Ове су планиае саотављено из еамих кречних стена, оне сасгављају скоро и цело њихово нодгорје до Ваљева. Тако око корита река: Обнице, Јаблапице, Брезовачке рене, Граца и Рибнице, начичкани су све сами чотови кречних стена, из којих на више места зјане пе^ипе. Али измДуу свију ових пећиназаслужујусиоменадве Нстничка неГина и Пе!гина у Бреж!)у. Пегнн<:ка пе^ина долази међу ирве пећине у Еорони. То је огромно велика не^ина искићена извутра многобројним сталактитима (камсњс као леденице) а састоји ее из два спрата. Г рњи спрат састоји се из више нролаза инростире се у дуживи до 1С00 метара, а вегда је била једноставна и по свој ирилици станиште човека кад је живео у друштву са мсдведом. Сад у њој еганују маогобројни слепи мишеви. Из ове пећине извире повећа река на којој одмах до пе-