Glasonoša

^ине меље воденица. Оза река ва махове са евим нресуши, а то долази отуд, што вода, долазе^и из велике даљиае, ааилази ва такав свлоп већиве, да од муља, тто га вода собом воси, ааправи себи уставу, и тако нрекиве ток, док вс придође у ве^ој маси, те доби)е ве^у снагу ва усгаву провали, и опет појури ; а не као што сељаци мисле, да воду зауетавља века ватнриродна сила. Пећиаа у Бреафу налази се на дееној обали реке Рибнице више школе гор. рибничке. Ова је пе^ина такође велика и еадржи доста ша литре. Звачајно је како сељнци ову шалитру ваде и од ње барут праве. Зими до^е неколико Фамилија, ко)е су ва то већ кто нено право сопствевости добиле, и свака ва своме одре^еном месту вастави бакрач на ватру, накопа земље :)3 пећине, и ту је кувају и носле сипају у чаброве (као наше лужнице) у које су наместили на дно 2 — 3 сошице, изукрштали дрве^ем и озго метули сено, те тако процеде ту в.<ду, за тим је оиет кувају да се згусне (коцентрип1е), а кад )е се згусла дознају кад замоче штап у ту течност, нзваде га и на њену се кора ухвати. Бад је све ово готово, разливају )е у корита, те се одвоји шалитра у кристалима жућкастим. )[о нски овако добије и преко 100 ока шалигре. Од ове шалитре праве барут. Ме1)у тим еазнали су да је баруг добар кад се нрави од угља винове лозе и кононљеног стабла, те тако праве и угаљ од чомеиутих биљака. Озо све раде сходво вауци, а нити су је учили нити у чрактици видели нано се сво то ради. Озо је очигледан звак да је паш народ споеобан за највишу културу. Овим даје доказа да је соособан да и код евоје куће развије индуетрију, еамо кад му се за то пружи прилика п створе услови, а пе као што велевелике индустријскс државе ва занаду, као да смо ми овамо на оријенту (истоку) еамо за то способни, да аргатујемо и сировине пј^оизводимо, а ови да с.у поавави да прера[)ују. .Камо уе у зелм,м. Нре се држало, да је земља у среди јоште уеијана и растопљена, као што је некад сва била; а сад се од тога мишљења почиње одустајати. Сад ниучници тврде, да је земља ве^ скроз и скроз чврста. Што )е теже и што се теже топи у ередини је; што је ланше, а тешко се топи, нановршини је. Злаго, сребро, платина и други тешки и драгоцени метали, и у опште минерала, који вису лаки и који се лако ветсое, сталожени су у ередсреду, па одатле после, припокретимаиземљотресима нуштају жице своје по унутрашњости земљиној; а намење, које није здраво тешко, а тешко ее тони, налази се ваиовршини. То једошлоотул, што ее при згушћивању и ла^ењу земље, иоја )е некад сва уеијана и растопљена била, нрво стврдло опо, што само велика топлота у течвом стању одржати може, па се од тога оно што је теже сталожидо аа дно, а ово шго је лакше дигло на новршину. Шго је у земља топло, то долази од задржане некадашње топлоте земљине. Тонлота је та таква, да би се мнсги минерали а особито мбтали растопилии,да их не задржава притисак гОрње масе земљине, који им ;е да да се шире, што би морало бити, кад би се топити сч^али. Но инак, нри земљотресима и чри скупљању земље, која се непресгаво стеже и све ве^ма шчвршњава деси е.е, те нонегде нритисак са стране буде јачи од нритиска одозго са површине, и онда се многи слојеви земљини поремете или нродру у иукотичг, које се при земљсгресима десе, па ее ослободе чригиска, који им није дао да се топе, те се истоне, и азлазе на новр;нину земље, јер истопљени не могу да остану затворени у иређашњем простору. Тако аостају вулкани. 3 Д В Д В А. „Вгрујми пријатгљу — говорашеједаножен,ен — нииЈта лечшега нема од ваечитане и учене жеие. Кад сам ирви нут дошао доцкав у вече, изгрдила ме иао иравога лолу ; но иошго сам је оиомсвуо да то други пут не чини иред млађима, она од тога доба грди ме па немачком језику, а ја вемачки не разумем ни речице, и тако сад се ни мало не једим . „Хеј нобратиме, ти си пијап, накривио си се и не можеш да стојиш усчраво*'. „1одолази отуда, чгго у левом џзпу имам кључ од ву^е, а у десном само десет нара, на ме тежа етрана прекре^е". Неки Лесингов нознаник папише нњигу „о разуму и срек-и". Лееинг, како прочита наслов књиге, повиче му: „како можеш иисати ооним ту^им стварима које ти нису позваге^