Gledišta
sizam. 4 ) Bit ovoga metoda jeste u pokušaju utvrđivanja istorijske „činjenice” nečega već datog u delu K. Marksa i drugili Masika, čiji pravi i nepromenljivi smisao na izgled treba samo konstatovati, i time bi svi sporovi trebalo da budu rešeni. Ali istorijske činjenice nisu nikada nešto nepromenljivo dato, one su celokupnost naših društvenih odnosa prema nasleđu kulture: zato ne postoje konačno utvrđene činjenice jer konca istoriji nema! Stoga čak i da je „tehničko-fizički” obim celine nama dostupnog dela K. Marksa i klasika marksizma za sve vreme ostao nepromenjen, što nije slučaj, 5 ) taj obimni i složeni opus za razne dobronameme intei'prete ne bi bio jednoznačan jer oni nisu isti. Ovaj ,4storijski” postupak je u osnovi -svih tzv. „ortodoksnih” interpretacija manks-izma. Njegova nesumnjiva odlika je „autentično” čitanje tekstova klasika marksizma, ali vrlo često i ostajanje samo na njima. Zato je i njegov osnovni nedostatak izvestan konzervativizam: upomo pozivanje na tekstove klasika marksizma i onda kada za to više nema ni teorijsklh ni istorijskih razloga. Rezultat je često gubljenje smisla celine i perspektive u značenju pojedinih delova opusa klasika marksizma, a ponekad i talmudističko iščitavanje iz njega svega što se tamo želelo naći. Zbog svega toga, i pored svih najradikalnijih „povrataka Marksu” i najminucioznijih proučavanja njegovog dela, za mnoge marksiste ostala su još spoma i neka hitna pitanja, čak i ono o jednoznačnom određenju marksizma, ih, štaviše, i problem postojanja marksističke filozofije uopšte. Tako su i oni davali, u stvari, opet razllčite interpretacije marfcsizma. Druga tenđencija traženja smisla marksizma jeste pokušaj sagledavanja u njemu i prihvatanja samo onoga što je teorijski ođrživo i vredno: marksizam bi bio samo ono u delima klasika i njihovih sledbenika što je na nivou razvitka savremene teorije, sve ostalo nije maPksizam. Dalji put razvijanja marksizma išao hi nadograđivanjem na te osnove rezultata savremenih istraživanja i integriranjem s njima celokupne kulture čovečanstva. Ovaj „teorijski” postupak je često i eksphoite proklamovana metodska osnova mnogobrojnih „očuvanja”, „osavremenjivanja”, ,p - azvijanja”, ~nadopunjavanja” ... i interpretaoija Marksa, koja su u marksizmu počela već fcrajem prošloga veka, sa socijaldemokratskim revizionizmom E. Bemštajna i dr.; preko imskog empiriokriticizma (Bogdanov i dr.), diogenizma (E. Dicgen 1 dr.), ,p-evolucionamog sindiikalizma” (Ž. Sorel i dr.), prirodnonaučnog materijalizma (K. Kauoki i dr.), ms-kih „dija-
4 ) Izvestan „povratak Marksu” bio je i ostao najčešći postupak u traženju „pravog” marksizma posle svih do sada najpoznatijih revizija; njega su krajem prošiog i u prvim decenijama ovog veka veoma uspešno primenjivali Plehanov, R. Luksemburg i Lenjin, i danas je ovo jedan od osnovnih načina traženja smisla marksizma ispod, kroz, u i preko njegovih mnogobrojnih varijanti. a ) Podsetimo se samo koliko su diskusija i raspri među marksistima izazvala prva publikovanja, početkom četvrte decenije našega veka, nekih ranih radova K. Marksa, naročito Ekonomsko-filozofskih rukopisa iz 1844, go d. Sem toga, svi bibliografski poznati Marksovi rukopisi nisu još pronađeni, Engelsova Dijalektika prirode objavijena je 1925. god., a neki Lenjinovi tekstovi tek danas prvi put postaju praktično dostupni sa petim izdanjem njegovih celokupnih dela, koje je upravo završeno, u kojem ipak nema svih njegovih napisa ier msu otkriveni.
63
MARKSIZAM I FILOZOFUA