Gledišta

Karla Marksa, oni zauzimaju veoma nejednake, čak i principijelno različite stavove o problemu teorijskog integriteta nekih bitnih filozofskih gledišta klasika marksizma Marksa s jedne, Engelsa i Lenjina s druge strane 7 ); od marksista opšte prihvaćeni studijski radovi i o mnogim •drugim teorijskim i istoriografskim filozofskdm i drugim pnobiemiima takođe nisu napisani, npr., o praksi, otuđenju, subjekt-objektu, dijalektici uopšte i dijalektici osnovnih struktura stvarnosti, društva posebno i dr., što je predmet velikih raspri među savremenim marksistima; ni celi periodi razvoja marksizma nisu proučeni, npr. onaj socijaldemokratski pred prvi svetski rat, ili staljinizam, koji se još upomo u suštim pragmatički objašnjava kao rezultat uglavnom spoljnih opasnosti i karakternih osobina Staijina, iili savremeni marksizam. Kad se uz to podseti na veoma složene izvanredno osetljive dmštveno-političke aspekte ovih pitanja, tek onda se mogu sagledati osnovne teškoće pisanja jedne ceiovite istorije marksizma koja obuhvata njegova osnovna strujanja i izvodi iz njih ono zajednioki bitno što je nužan sdntetioki poduhvat prekonstituoije koncepcije integralnog marksizma. Ona zato i nije napisana, i razumljivo je što je do sada učinjen samo jedan jedini značajan pokušaj u tom pravcu 8 ) Zbog svega toga savremeni teoretičari su u nedoumici: koju god od postojećih koncepcaja marksozma u celosti ili delimično prihvatild dli krit'lkovali, pokazuje se da to nije ona ~prava”> Situacija je takva da navodi neke od najčuvenijih živih filozofa marksista na konstatacije da „niko danas ne zna šta je mairksizam" 8 ), .gzgubili smo marksizam, te ga nanovo treba naći”. 10 ) Ipak neka osnovna opšta uputstva-načela konstitucije koncepcije integralnog marksizma kristalizuju se već i danas. Imajući u vidu sve teškoće o kojima je bilo reči, za ove naše potrebe pokušaćemo, razmatranjem nekih suštinskih metodskih pitanja, da naznačimo te osnovne regulativne ideje. lako nijedna od pragmatičkih interpretacija marksizma nije nikada mogla izdržati ozbiljnu teorijsku kritiku, neke od njih su iz vanteorijskih razloga decenijama bile najrasprostranjenije, a i danas se u mnogim zemljama i političkim pokretima konstituišu, propagiraju i „zaštićuju” od neistomišIjenika marksista. U nekim socijalističkim zemljama to se još radi, navodno samo radi potrebe monolitnog jedinstva, ddeološke čistote i discipline pred spoljnim neprijateljem buržoaskog sveta, a previđa se ili možda i svesno orećutkuje činjenica da je isticanie samo tih potreba marksiste decenijama činilo širokogrudim, neosetljivim ili slepim za autohtone devijacije i teškoće socijalizma. Tragedija sta'jinizma, modemog socijalizma, i njegov internacionalni slom, započet na-

7 ) Npr. cf.: P. Vranicki, Historija marksizma, ..Napriied", Zagreb, 1961, str. 15—145, 267—311; M. Kangrga, Etički problem u djelu K. Mark sa, ~Naprijed", Zagreb, 1963, str. 156—209. i dr.; K. Korsch, Marxismus und Philosophie, Leipzig, Hirschfeld, 1930. (drugo izdanje); i dr. e ) To je delo Jugoslovena Predraga Vranickog Historija marksiz ma, op. cit. 3 ) K. Axelos. Karl Marx. .., u ~Les Lettres nouvelles", Paris, 1957, No 52, p. 322. ,0 ) Đ. Lukač, Razgovor sa Lukačem, op. cit., str. 628.

MARKSIZAM I FILOZOFIJA