Gledišta

Istina je da bi Socijalistički savez sa takvom funkcijom bio jedan od „komplementarnih” članova celokupnog samoupravnog procesa, da je on deo celovitog samoupravnog sistema i morala. Ali mesto SSRN potpuno pogrešno definišu oni koji njegov položaj i kompiementamost u jedinstvenom sistemu samoupravljanja definišu samo kao njegovo idealno-harmonično dopunjavanje drugih institucija sistema. Pre bi morali da tvrdimo da je SSRN često bio „suviše” tako uključen u đato stmje da se pretvarao u nemoćnu transmisiju ili u pasivnog saputnika. Nije reč o tome da bi SSRN trebalo da bude nekakva „opozicija zbog opozicije” samo zato da bi naš politički život bio spektakulamiji, interesantniji za one kojima je dosadno ili koji smatraju da bi od toga imali neku naročitu korist. Nepotpuna funkcionalnost SSRN je izrazitija u dmgom praveu. Zbog prilično vehkih faktičkih ovlašćenja onih institucija sistema koje imaju najneposredniju ulogu u političkom - odlučivanju, često se događa da one same prošimju svoja ovlašćenja, tako da neposredno sužavaju Ijudsko, to jest samoupravno-moralno učešće u odlučivanju. Trebalo bi da bude potpuno prirodno, da se baš SSRN najodlučnije i najorganizovanije pobuni protiv takvih tendencija, da se pobimi protiv donošenja smemica, odredbi, zakona, koji nisu dobro pripremljeni, prilikom čega ndsu konsultovani što širi kmgovi najviše zainteresovanih i nastmčnijih delova stanovništva. Isto tako, SSRN bi morao aktivnije ostvarivati funkciju kontrole kako izvršni organi i aparat sprovode donete odluke i nastupiti protiv pokušaja da ih iskrive, razvodne ili odugovlaće. Trebalo bi da postane potpuno prirodno, da, npr. protiv, takvih tendencija usmeri poslanike u disoiplinovanu akciju, da takve tendencdje javno kritikuje a po potrebi i organizuje nastup protiv onih koji se bune protiv demokratskih ođluka i njihovog sprovođenja. SSRN kao sveljudski stvaralac moralne, to jest demokratske politike ne može ovu svoju funkciju da vrši ni u obliku apriome „opozicije”, neskladnosti, ni u obliku apriome skladnosti sa ostalim institucijama. Ako ostali činioci procesa odlučivanja stvamo ostvamju svoju ulogu prema samoupravno-demokratskim „pravilima igre”, potpuno je normalna funkcionalna koherentnost SSRN s njima. A kada dmgi elementi sistema teže za autokratizmom, mnogo je više nego dosad neophodna ~/neskladnost” i ad hoc opozicija SSRN. Takva protivljenja SSRN ne bi stvarala „zbrku”, nego veću ravnotežu na višem saraoupravno-demokratsko-moralnom nivou, a, naravno, rašila bi pojave administrativno-transmisijske i zato nestabilne „ravnoteže”. Draga, dosad često nedovoljno ispunjavana funkcija SSRN i dmgih dmštveno-političkih organizacija je kultivisanje političkog odlučivanja i kritike u pravcu „odozdo na gore”, od osnovnih ćelija samoupravnog dmštva do njegovog centra. Samoupravno odlučivanje bilo je dosad življe, iako često još nedovoijno, unutar osnovnih radnih organizacija i lokalnih zajednica. Ali tek onda kada će SSRN uključiti širi kmg Ijudi u odlučivanje o saveznim i republičkim pitanji-

577

SOCIJALISTICKI SAVEZ I KADROVSKA POLITIKA