Gledišta

Možemo u istom smislu da pomenemo i A. Gramscija i njegovo pokretanje problema Ijudske jedinke i filozofije čoveka. Gramscijevo idelo se izdvaja ne samo po svežini tretmana već i po raznovrsnosti problema daleko od onog što je dao ostali marksizam 30-tih godina ovoga veka. Već pomenuti Marcuseov primer je posebno značajan. Marcuse je među prvima uvideo i ukazao na značaj otkrića novih izvora za razumevanje Marxovog učenja, marksizma i perspektiva ukidanja otuđenog rada, 30 ) ali je već posle nekoliko godina kao svedok jedne „ideologije” mladog Marxa odlučno upozorio na njena ograničenja i slabosti. 31 ) Treba samo imati u vidu Marcuseovu interpretaciju „Kapitala" u „Umu i revoluciji” da bi se razumelo zašto Marcuse ustaje protiv preterivanja o mladom Marxu. U vanrednim refleksijama o dijalektici od Hegela do Marxa i u Marxa, on je dao filozofsku, humanističku interpretaciju „Kapitala”, pokazujući da je „Kapital” zaključak filozofskili razmatranja koja su data još u najranijim Marxovim spisima, što je za neupućene marksiste otkriće tek naših dana. Otkriće „Ekonomsko-filozofskih rukopisa” marksisti su doživeli kao znatnu inspiraciju i potvrdu o humanističkom karakteru Marxovog dela, kao još jednu potvrdu o jedinstvu Marxove misli; marksolozi, naprotiv, kao dokaz o postojanju dva Marxa, pri čemu su se građanski marksolozi priklonili „mladom” a marksistički „starom”. Novija nemarksistička marksologija, ideologija mladog Marxa, kako ju je Marcuse nazvao, beleži svoj snažan razvitak u dva maha. Samo objavljivanje „Ekonomsko-filozofskih rukopisa” dovelo je do mnogobrojnih studija o novom Marxu. H. de Mann je jasno izrazio zajedničku misao tadašnjih marksologa: ili će se „Rukopisi” označiti kao jedna faza Marxovog razvitka koja je kasnije prevaziđena i napuštena, ili će se prihvatiti da ona upotpunjava i celovitije osvetljava Marxovu misao pa će se onda odbaciti i ponovo revidirati učenja Kautskog ili Buharina, i odnos Marxa prema marksizmu H. de Mann je sam istakao humanističku sadržinu ~Rukopisa" i smatrao da oni zahtevaju novo razumevanje Marxa. Shvatajući ispravno da Marx nije filozof materijalista tipa prirodnjačkog materijalizma XVIII veka ali ograničen tadašnjim saznanjima fizike i pozitivističke filozofije De Mann proglašava Marxa realistom, smatrajući da je tako došao do pravog odgovora o karakteru Mar-

30 ) Herbert Marcuse, Neue Quellen zur Grundlegung des historischen Materialismus. ~Die Geselschaft, Internationale Revme fiir Sozialismus und Politik" No 8, Berlin, 1932. 31 ) Vidi: Herbert Marcuse, Um i revolucija, "Logos", ~Veselin Masleša" Sarajevo, 1967.

1294

ZDRAVKO KUCINAR