Gledišta

xove filozofije. 3 2) Ovakav pristup Marxovim „Rukopisima” predstavlja model najvećeg broja tadašnjih studija o Marxu. Marx se reinterpretira u duhu saznanja tadašnje nauke, filozofije ili političkih potreba. Granica za H. de Manna bila je tad uticajna filozofija Bečkog kruga. Nemačka marksologija nije bila dugog veka, jer je u doba nacizma i sama bila potisnuta od nekoliko fašističkih knjiga protiv marksizma i komunizma. Ali odmah posle drugog svetskog rata ponovo se pojavljuje mnogobrojna marksološka literatura, direktno se nastavljajuči na interes koji se pojavio početkom četvrte decenije ovog veka. Ovog puta rezultat je nekoliko opsežnih dela o Marxu i vrlo organizovana delovanja, npr. evangelističke akademije (Marxismusstudien), radovi I. Fetschera i dr. U rezultate ove nove marksologije nećemo ovde ulaziti. Upozorićemo na njenu veliku produkciju i ono do čega je ona dovela, Ako se uzme kao tačno da se više ne zna šta je marksizam kao što misli Axelos, onda se tvrdi da se više ne zna, ili se nikad nije ni znalo, ni šta je zapravo Marxovo delo. Ako među učenjima koja se nazivaju marksističkim, ili kako drukčije, ne možemo razlikovati ona koja to jesu ili nisu, onda isto tako ne možemo suditi ni o interpretacijama Marxa niti znati šta je smisao njegovog učenja. Marksologija upravo to i hoće i u tom smislu je isplela svoje aporije. Ona svoju dilemu prezentira kao nerešivu; ida bi se znalo šta je autentični Marx, mora se prethodno poći od jednog ispravnog marksističkog stanovišta, ali, do pravog marksističkog stanovišta može se doći samo ako se pođe od autentičnog Marxa, a ne od bilo koje postojeće interpretacije. Marksologija tako zatvara krug u kome je bezbroj varijanti marksizma i interpretacija Marxa. Sve su one podjednako istinite. Svako može da kreira Marxa ili marksizam po volji, a niko da dokaže šta stvarno jeste u duhu onog što je Marx stvorio i napisao. To je sudbina svakog mišljenja odvojenog od pokreta, od prakse, mišljenja koje je izgubilo iz svesti odnos prema onom socijalnom procesu iz koga je rezultiralo, mišljenja koje nije deo celine pokret-teorije, nego počinje da živi svoj osamostaljeni, otuđeni život. To je postvareno mišljenje. Šanse ovakvog mišljenja da ono i dalje bude misao revolucije su nikakve. ''Javedeni Lukacsev stav o tome da smo izgubili marksizam samo prividno liči na onaj Axelosov, ali još ostavlja mogućnost da se taj marksizam ponovo nađe, uspostavi i razvije. Jer, ako se može reći da je marksizam izgubljen, trebalo bi znati kada je, u kojim

) Henclrik de Mann. Der neu entdcckte Mensch, "Der Kampf", No 5, str. 224—229 i No 6, str. 267—277, 1932.

1295

MARKSOLOGIJA I NJENE APORIJE