Gledišta

da državno rukovođenje privredom može dovesti ne samo do usporavanja ekonomskog rasta društva (jedan kardinalan primer: Cehoslovačka, nekada privredno najrazvijeniji deo Austro-Ugarske, pedeset godina posle njenog nestanka postavlja sebi za cilj da dostigne Austriju) već i do ozbiljnije socijalne krize. Teze o spoljnjem klasnom neprijatelju i njegovom infiltriranju u proleterski pokret i tzv. zaoštravanje klasne borbe (Staljin) i teror koji se oslanjao na ove „teorije” (koji je najžešće besneo u samoj partiji u tzv. čistkama dopunjenim koncentracionim logorima i drugim mestima prevaspitavanja metodama inkvizicije, uključujući i fizičko uništavanje „vaspitanika”) teško mogu jbiti istorijski razlog konzerviranju nepromenjene prirode vlasti, a još manje opstanku skamenjenih političkih struktura. 9 ) Aktuelnost njene praktične transformacije je principijelno pitanje, teorijsko i praktično istovremeno, daljeg toka i ishoda proleterske revolucije. Ukidanjem privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, rušenjem jedne od odlučnih prepreka između rada (radnika) i uslova rada, teško je verovati u mogućnost stvaranja automatizma u funkcionisanju globalnog društva, koji bi, poput onog mehanizma koji je stvorila buržoazija, obezbeđivao stihijnu reprodukciju socijalističkih odnosa. Neophodno je, naime, i dalje usmeravati društvene procese ka određenom cilj u, nužno je, dakle, prisustvo politike, pa čak i političke vlasti u određenom obliku. Ostavićemo, za trenutak, institucionalni aspekt politike po strani i ukazaćemo na socijalne interese, tu bitnu dimenziju politike. Kada je reč o vlasti u socijalizmu, naročito je značajno potražiti u različitim socijalnim interesima izvore tendencija kako za očuvanjem tako i za promenom prirode i funkcije vlasti. Isti problem privlačio je svojevremeno i pažnju neimara Pariske komune. U prvom praktičnom pokušaju uspostavljanja proleterske vlasti, u Pariskoj komuni, Marks je uočio neka rešenja i prihvatio ih (iako ona nisu bila rezultat njegovih istomišljenika i sledbenika, već pre svega, delo prudonista i blankista) kao principijelan prilog rešenju enigme vlasti. Pored ukidanja privatne svojine, podjednako je bitno razbiti zatečenu dr-

žavnu mašinu. Ovo drugo, iako se obično bagateliše (da li kao Marksovo „popuštanje” anarhistima?), postaje naročito aktueino nakon ukidanja privatne

9 ) O staljinizmu na našem jeziku postoji, osim retkih fragmentarnih opservacija, samo jedna celovitija teorijska studija. Vidi: A. Krešić, Političko društvo i politička mitologija prilog kritici "kulta ličnost i", štampano kao rukopis za diskusiju! u izdanju Instituta društvenih nauka, Beograd 1964. godine.

1336

NEBOJSA POPOV