Gledišta

dušan popović

Uvek kada se pokrene pitanje o fundamentalnim pojmovima, kao što su načelo raspodele prema rezultatima rada ili teorijska definicija ličnog dohotka, u situaciji smo da problem tretiramo znatno šire. Sa stanovišta krajnjeg rezultata teorijske analize može izgledati da je irelevantan prilaz istraživanju predmeta, ukoliko on odražava njegove bitne dcterminante. Međutim, baš od redosleda razmatranja kategorija u najvećoj meri zavisi shvatanje suštine, ukoliko želimo da ona predstavlja misaoni odraz osnovnih, uzročnih, supstancijalnih veza. U tom spjdslu, sagledavanje kvalitativnih karakteristika ličnog dohotka mora da pođe od objektivnog mehanizma u kome on predstavlja pojavni oblik. Več samim tim što je reč o obliku znači da je suština van njega, da se stoga mora sagledati u sklopu osnovnih ekonomskih kategorija kao teorijskih izraza objektivnih odnosa proizvodnje. Istovremeno, raspravljajući na relativno visokom nivou apstrakcije, realno smo suočeni sa mogučnošću izbora i razlicitog metodološkog postupka i različitih polaznih premisa koje treba da predstavljaju bitne, reprezentativne izraze sistema, da bi se na njihovoj osnovi izgradio teorijski koncept pojedinih kategorija tog sistema. To pokazuju i vrlo velike razlike stavova u diskusiji povodom metodoloških i društvenih osnova teorije dohotka, koja je inicirana Černeovim „pokušajem

1565

PRILOG ISTRAŽIVANJU TEORIJSKIH OSNOVA LIČNOG' DOHOTKA