Gledišta

reno govoreći, znači da ako ove godine buđu iraali da ponude novu knjigu Andrić, Dobrica Cosić, Branko dc> pić, i ko bi znao koga još „Prosveta” računa za svoga pisca, za druge ostaje samo sledeće vučenje! Skepsu kultume javnosti može da poveća okolnost da „Prosveta” ničim nije nagovestila koji su njeni optimalni izdavački kapaciteti trenutno, i gde se mogu ukrstiti materijalne mogućnosti sa oštrinom redaktorskog kriterijuma. Takođe nigde nije obnarodovano ko će ocenjivati i odlučivati šta je vredno i dostojno objavljivanja. Odgovornost urednika postaje sve mističniji i zagonetniji pojam, pa na stranicama najuglednijih biblioteka, „Jugoslovenska proza”, „Današnji svet”, na primer, možete videti imena crtača korica i korektora, ali ime urednika koji je knjige probrao ne! tCako je žudno bio očekivan konkurs poput ovog „Prosvetinog", pokazuje podatak da je pristiglo oko šest stotina rukopisa spremljenih za knjigu. I sam je izdavač iznenaden ovolikim odzivom pa će verovatno proteći još nekoliko meseci dok se ne objave rezultati konkursa. No izvesno jc da ođ uspeha ovog poduhvata zavisi da li će se još neki izdavač odlučiti na ovaj oblik saradnje sa domaćim piscima, IV. RASPRE OKO „NOLITOVOG” POPUSTA Cad smo govorili o objektivnim teškoćama koje sapinju izdavačku delatnost i ometaju kultumu misiju knjige, imali smo na umu da izdavači ne postoje samo radi sebe, već radi ove kulture i ovog društva. I zato smatrama da treba temeljno preispitati njihov status da bi se najzad iznova postavilo pitanje njihovih kulturnih i društvenih obaveza. Sami izdavači, međutim, umeju da pokažu i svoje dmgo, nemilo lice, koje najednom otkrije ćtpenačku i koterijašku psihologiju kojoj nije stalo do rasprostiranja knjige ako to trenutno ugrožava nečije povlašćene pozicije. Poslednji i najnoviji pimer izvanredno je indikativan u tom smislu. Naime, i ove godine, kao I prošle, na dan otvaranja Trinaestog međunarodnog sajma knjiga 1. novembra, beogradski „Nolit” dao je pcpusi od 40 odsto za sva svoja izdanja. Jedan deo izdavača našao je za shodno da protestuje, neki su čak uoči otvaranja Sajma zapretili istupanjem sa priredbe! Zbog čega? Čime su drugi izdavači pogođeni ako „Nolit” daje popust samo na sopstvena izdanja? „Nolitova” akcija ima veoma čistu ekonomsku pozadinu. Izdavač se za račun povećanog popusta odrekao onog dela koji je ostajaa akviziteru ili prodajnoj mreži. Prema tome, knjiga koju „Nolit” nudi donosi izdavaču onaliko koliko je bilo planirano, a time se ostvaruje promet i povećavaju obrtna sredstva na uštrb „mrtvih kapitala” pohranjenih u skladištima. Nijt jasno kako to pogađa ostale proizvođače knjige. Ako oni nalaze svoju računicu u dosadašnjem načinu prodaje knjige,

1603

DOMACA KNJIGA I DOMAĆI PISAC U SADASNJOJ IZDAVACKOJ SITUACIJI