Gledišta

Razame se, to su samo neke teme ikoje su se neposrednije odnosile na predmet korčulanskih razgovora, teme koje su se snažnije nametale u razmišljanjima o revoJuciji u Marksovom sraislu. Međutim, nije potreban veliki napor da se pokaže da su se i ostale teme, ne samo po nazivima već i sadržinski, uklapale u opštu raspravu. 0 filozofskim razmatranjima vrlo su se često pominjali majski događaji u Francuskoj, kao i studentski pokret ucpšte. Majskim događajima je zato bio posvećen i jedan poseban sastanak. Za to je bilo više razloga: u najnovijoj istoriji radničkog pokreta (a moglo bi se reći i socijalističke misli) majski događajl u Francuskoj zauzimaju vrlo značajno mesto. Zatim, u radu Korčulanske letnje škole učestvovali su i francuski filozofi i sociolozi Goldman. Male, Žonas i Akselos, Ijudi koji su ne samo bili očevici već su na različite načine, svojim radcm, veoma zaintere.*jvani za ta zbivanja; najzad, u Korčuli je bio i priličan broj naprednih studenata veoma raspoloženih za diskusije o studentskom pokretu. 1 razgovorima o majskim događajima u Francuskoj mogle su se čuti različite teorije, ah je možda najupečatljiviji utisak ostavio Serž Male svojom suptilnom analizom tih događaja, a naročito analizom i ocenom uloge koju je u maju odigrala KP Francuske. loglo bi se reći đa je postojalo slaganje u oceni da je savremeno buržoasko društvo, uprkos visokom standardu, daleko od toga da bude otpomo prema zahtevima i pokretima radmštva. Istovremeno, dogadaji u Francuskoj su pokazali koliko je ideja socijalizma snažna. Ovo tvrđenje može izgledati nedovoljno zasnovano ako se ima u vidu da su se zahtevi francuskih štrajkača često svodili (ili da je bilo pokušaja da se svedu) na zahteve za poboljšanjem ekonomskih uslova. Međutim, ne može se osporavati činjenica da je štrajk bio usmeren protiv buržoaskog društva kao takvog, protiv konzerviranih društvenih ođnosa, preuskih da bi u takvim okvirima pokušaj da se ostvare humanistički ciljevi imao stvamog smisla. druge strane, majski događaji su pokazali i karakter KP Francuske koja nije bila, naročito u početku, ni pripremljena ni voljna da se radikalno augažuje. Opet se pokazalo da i jedna komumstička partija, koja se u svojim programima zalaže za socijalističke ideale, može delovati kao zatvorena birokratska institucija imajući u vidu svoje interese (kao što je podela poslaničkih mesta u buržoaskom parlamentu). vogodišnji sastanak na Korčuli, za razliku od prethodnih, odlikovao se prisustvom velikcg broja naših i stranih studenata. lako neočekivano, ovo prisustvo je ipak razumIjivo. Njlhov aktivizam i radoznalost došli su i avde do izražaja. Posmatrano u širim razmerama, oni su, kako ih je Markuze nazvao, „militantna manjina" koja veruje u smisao i moć akcije, pa je sasvim prirodno što su se bili okupili na Korčuli. Međutim, oni su, izgleda, najviše bili razočarani. Njima nije sasvim odgovarala akademska, univerzitetska atmosfera koja je u Korčuli dominirala.

1609

KORCULA